Jestive pečurke i njihove opasne dvojnice

Berači pečuraka su veoma aktivni od kako je počelo lepo vreme, pa su se i određene količine našle u prodaji na valjevskoj zelenoj pijaci. Ipak, nijedna sezona ne prođe, a da nije došlo do greške, pa su pojedinci ili čitave porodice završile u bolnici zbog trovanja. Zašto se to dešava, objašnjava Dragić Tomić, predsednik Gljivarskog društva Valjevo.

"Ova godina je zbog vremenskih uslova specifična jer zbog obilnih kiša i sada dosta sunca ima mnogo vrsta pečuraka i u prirodi i na pijaci. U prirodi ih je još više, a kada je mnogo gljiva, više je i trovanja. Najčešće trovanje u valjevskom kraju je sa zavodnicom koja se zameni sa lisičarkom jer su donekle slične," kaže Tomić. 

Ne truju se početnici

Ono što je zanimljivo, ističe Tomić je što se gljivama ne truju početnici u branju ili pravi poznavaoci gljiva, već oni koji gljive godinama skupljaju na određenim mestima i koji su sigurni u sebe.

"Mnogi berači gljiva nisu edukovani na pravi način i smatraju da su sigurni, jer pečurke beru na jednom određenom prostoru. Međutim, u tome je velika zabluda i opasnost, jer jedne godine na tom mestu mogu biti jestive, a neke naredne otrovne gljive, tu nema pravila. Druga zamka u koju berači upadaju zbog loše edukacije je to što u prirodi jestive gljive imaju svoje dvojnice. Ako neko misli da može da ih detektuje po boji šešira, može i da se prevari, jer je to promenljivo i delikatno čak i za vrsne poznavaoce," naglašava Tomić. 

Gljive imaju "dvojnice"

Početkom juna nekoliko osoba je primljeno na Infektivno odeljenje Valjevske bolnice zbog trovanja pečurkama i svi su ubrzo bez posledica napustili bolnicu, ali Tomić smatra da to treba da bude upozorenje, jer gljive koje su konzumirali nisu bile toliko opasne, poput zelene pupavke.

"Zelena pupavka je veoma otrovna i njeno konzumiranje dovodi do smrtnog ishoda," upozorava Tomić i dodaje da je ona veoma česta na našem području. Umesto jestive zelene zeke, vrlo lako se može ubrati zelena pupavka. Česta, kobna zamena su i divlji šampinjoni i pupavka, koji su isti kada se pogledaju odozgo. Ali, pupavka uvek ima bele listiće, a šampinjoni nikada nemaju bele već su u mladosti oni prvo rozikasti, a sa starošću polako tamne i budu kao čokolada.

Nema mnogo otrovnih vrsta pečuraka, ali ni jestivih

Na pijacama se prodaje i biserka koja je jestiva i vrlo ukusna, ali ima i dvojnika, to je gljiva u panterovka i ona je smrtno opasna i sa kojom se lako može zameniti. Nažalost, najveći broj sakupljača i onih koji ih prodaju nemaju nikakvog obrazovanja u vezi sa ovom oblašću.

"Sve se svodi na prenošenje saznanja s kolena na koleno i uči po pričama starijih. Najveća je greška i ujedno zamka to što se prenose iskustva za prepoznavanje po boji šešira što je inače najvarijabilniji deo i osobina kod gljiva," kaže Tomić, dodajući da kod nas, ipak, nema preveliki broj otrovnih, ali ni jestivih gljiva.

Jestive lisičarke rastu ispod lišća, dok slične otrovne zavodnice, kojima je već bilo trovanja i prethodnih godina, rastu busenasto na panjevima. Rudnjača koja je jestiva, pak, meša se sa ušiljenom otrovnom pupavkom. Za one koji ne znaju, veoma rizične su biserke jer se lako mogu zameniti sa vrlo otrovnim panterovkom. "Kod panterovke, međutim, meso je uvek belo, dok kod biserke pocrveni," objašnjava Tomić. 

Posebno se upozorava na zelenu pupavku, vrlo opasnu gljivu koja raste na svim mestima i čija je smrtonosna količina tek 20 grama. "Što se tiče zelene pupavke, ja ne bih objašnjavao kako ona izgleda, jer ako neko ne zna kako izgleda zelena pupavka, on ne treba da sakuplja gljive u prirodi," kaže Tomić. 

Kupci tvrde da znaju šta kupuju

Sem opasnosti u branju, kako upozorava predsednik Gljivarskog društva, treba obratiti pažnju i na kupovinu gljiva na pijacama, jer su se trovanja ranijih godina dešavala nakon što bi na pijačnim tezgama bile kupljene otrovne pečurke za koje su prodavci tvrdili da su jestive!

Kupci gljiva na pijacama su podeljeni i dok jedni kažu da ih kupuju, jer smatraju da znaju razliku između otovnih i jestivih, drugi su ih zbog straha prestali da koriste bez obzira što vole jela od pečuraka. Ima i onih koji kupuju samo "sigurne" zeke, jer ih prepoznaju.

"Prodavce pečurki na pijacama zvanično niko ne kontroliše," naglašava Tomić i dodaje da članovi Gljivarskog društva u poslednjih dvadesetak godina dolaze na pijacu u vreme kada se gljive pojave na tezgama i jedino što mogu to je da upozore prodavce ako primete da je neka pečurka otrovna.

"Dešavalo se i da kupimo pečurke pa ih bacimo, ako primetimo da ima nekih nejestivih. Treba biti izuzetno oprezan pri kupovini," savetuje Tomić.

Zakonom neregulisana oblast i bez kontrole

Berači ne treba da sakupljaju gljive koje su mlade, i nisu otvorene, jer tada mogu da se zamene sa nekom nejestivom ili otrovnom vrstom. Treba ih pre svega pustiti da dođu u stadijum zrelosti. Prezrele gljive takođe ne treba brati, one nisu za jelo, a potrebno je da ostanu u prirodi.

"Nijednim zakonom u Srbiji sakupljanje i prodaja gljiva nisu regulisani, za berbu gljiva nije nadležna nijedna inspekcija. Ko može da ih skuplja i ko kontroliše ubrane gljive, ko može da ih prodaje na pijaci, to je potpuno slobodno. Prodaju gljiva može da spreči samo komunalna inspekcija ako prodavce uoči na mestu koje nije dozvoljeno za trgovinu. Neophodno je zato sistemsko uređenje ove oblasti kao što je to slučaj sa drugim proivodima na pijaci," smatra Tomić.

Podsećamo, 2009. godine pečurkama sakupljenim u prirodi otrovalo se 25 osoba, a dve žene i jedan mlađi muškarac životom su platili greške prilikom branja gljiva. U sva tri slučaja smrt je nastupila usled konzumiranja zelene pupavke. Tomić upozorava građane da budu vrlo oprezni i za svaku dilemu potraže savet u Gljivarskom društvu Valjevo.