Izbor jela u vreme posta i zbog čega je takva ishrana poželjna?

Božićni post uveliko je u toku, a u vreme takvog režima ishrane, hrana na koju smo inače navikli često nam može nedostajati, posebno dok se naše telo ne prilagodi posnoj. Međutim, danas postoji toliko alternativa i specijaliteta koji mogu biti prava zamena za mrsna jela, a nutrucionisti inače preporučuju takav detoks organizma nekoliko puta godišnje.

Posni rolati, salate, pite, sarme, pasulj prebranac, slane torte, samo su deo onoga što Leposava Antić iz Beograda priprema i za svoju porodicu, ali i po porudžbini. Njena "Čarolija ukusa" pruža širok spektar gastronomskih đakonija, a najviše posla ima u vreme novembarskih i decembarskih slava. Ove godine, ipak, zbog virusa korona, potražnja je nešto manja.

Narodna tradicija: O postu i običajima

"Naš slogan i jeste 'Ako želite posnu trpezu, mi smo tu'. Sada u manjoj meri zbog cele ove situacije, ali su u pitanju samo manje količine. Imamo pitu sa krompirom, sa prazilukom i blitvom, sa prazilukom i pečurkama, sa kiselim kupusom, sa pirinčem, slatku sa jabukama, slani rolat sa ajvarom, sa spanaćem, slanu tortu sa tim koricama koje se inače prave od ajvara, spanaća, posnu meksičku salatu, salatu od praziluka i krompira, trljanu salatu sa prazilukom i suvom paprikom, punjene suve paprike pasuljem", navodi Antićeva.

Pite se, kaže, najviše i traže, i to sa kupusom, pečurkama i krompirom, a njena omiljena je sa kiselim kupusom jer je podseća na detinjstvo i stare recepte po kojima i priprema sve proizvode, a drugi favorit joj je trljana salata. Jedna od novijih je meksička za kojom postoji interesovanje, a sadrži kukuruz šećerac, crveni pasulj, rotkvice i crni luk.

Zdravo i posno

Povrće uzgajaju njen otac i svekrva, a deo onoga što oni nemaju nabavlja kod domaćih proizvođača, te se trudi da hrana uvek bude pripremljena od namirnica sa sela. Jedan od najlakših za pripremu i vrlo dobar prilog podelila je sa nama i preporučila ga svima koji kod kuće žele da pripreme zdrav i posan obrok.

"Potrebna su dva krompira, njih treba oljuštiti i prokuvati, zatim izvaditi i u tu vodu dodati oko 200 grama blitve i takođe prokuvati, a na tiganju propržiti malo belog luka sa maslinovim uljem i ubaciti krompir i blitvu, odličan prilog uz ribu. Dobar izbor su i paštete, paste, namazi od pasulja, od leblebije, kukuruza šećerca, limunovog soka, tunjevine, sardine."

Orašasti plodovi nezaobilazni sastojci

A za sladokusce, tu su uvek raznorazni sitni kolači. Najpopularniji i uvek tražen svakako je bajadera. Slobodanka Ljubić iz Beograda u ovo doba godine uvek ima posla na pretek jer ih pravi i po porudžbini, ali i ona ovog decembra ima više slobodnog vremena jer se zbog epidemiološke situacije i slavljenja u krugu porodice količina koja se poručuje smanjila.

Počela sezona slava - kakvi ćemo biti domaćini u doba korone?

"Svakako u ovo vreme 90 odsto njih traži posne kolače i torte, mada više kolače. Nije ih teško napraviti, jedina razlika je u tome što stavljamo posnu plazmu i margarin umesto putera. Lešnici, badem i orasi su nezaobilazni sastojci, kao i crna i bela čokolada za kuvanje. Ima i voćnih varijanti. Pravimo oko desetak vrsta - lešnik kocke, praline punjene pistaćima, bademom, romanov kolač sa malinom i crnom čokoladom", navodi Ljubićeva, a za one koji žele da sami naprave nešto od ovoga preporučuje bajaderu kao veoma jednostavnu i laku za pripremu, a u isto vreme vrlo ukusnu.

Veverko od meda i lešnika

Postoje i oni koji ne prave zamenu za mrsne poslastice već original koji je i zdrav i sladak. U pitanju je medeni krem "Veverko" koji se sastoji svakako od meda, i to 70 odsto i 30 odsto lešnika.

"Nema dodatog ulja i šećera, med se ne obrađuje termički, a lešnik se peče, pravimo tu kremastu strukturu i nismo zamena za čuveni eurokrem, već je ovo spoj izuzetno kvalitetnih i dobrih namirnica. Sam med je presladak, tako da lešnik razbije tu slatkoću i dobije se balans", objašnjava Mirko Perić iz kompanije "Veverko" i dodaje da postoji i mešavina sa svežom višnjom i malinom. Ipak, napominje, klasična kombinacija je najtraženija.

Neretko se dešava da oni koji prvi put probaju i ne prepoznaju sastojke, ali je Periću to i cilj - da oni koji ne vole neke od tih namirnica, zavole kroz baš ovaj proizvod.

Čišćenje organizma nekoliko puta godišnje

Izbacivanje hrane animalnog porekla, jaja, mlečnih proizvoda, mesa i mesnih prerađevina, poželjno je sedam dana u kontinuitetu tri do pet puta godišnje, smatra nutircionistkinja Borjana Depalo.

"Takvo čišćenje organizma bi trebalo da obavi svaki čovek nekoliko puta u 365 dana jer na taj način stvaramo crevni piling, od creva nam zavisi imuni sistem, a izbor biljnih proizvoda je, bar u današnje vreme, širok", objašnjava Depalo.

Na zdravlje je svaki čovek osetljiv, a reklama o hrani nas baš tu "gađa"?

Osim toga, napominje, trebalo bi uključiti i koštunjavo voće, bademe, lešnike, pistaće, kikiriki u svakom ili bar jednom obroku u toku dana kako bismo ga nutritivno obogatili.

Zamena za meso mogu biti grašak, pasulj, leblebija, soja, ali samo genetski nemodifikovana, a nakon završetka posta nikako se ne treba naglo vraćati masnim specijalitetima, jer to može biti šok za organizam. Savet naše sagovornice je prvo uvoditi mleko i mlečne prerađevine, zatim jaja, pa tek onda meso.