Džemovi od bundeva i tikvica pikantnih ukusa

Tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je u današnje vreme preplavljeno velikim brojem domaćih i uvoznih proizvoda prepoznatljivih brendova i proizvođača. Teško je izmisliti nešto novo i osvojiti srca potrošača, naročito ako ste mali proizvođač.

Dragan Fišćag iz Dolova kod Pančeva je jedan od entuzijasta, koji želi da potrošačima ponudi neke nove proizvode sa svog gazdinstva, a ujedno obezbedi egzistenciju svojoj porodici i sebi.

Primarna delatnost - prerada

Da će se baviti poljoprivredom, naš sagovornik je odlučio 2010. godine, da bi 2013. registrovao poljoprivredno gazdinstvo. Na gazdinstvu Fišćag gaje se različite kulture i krajnji cilj je njihova prerada. Želja našeg sagovornika je da njegovo gazdinstvo ima sopstveni brend i da na tržištu postane prepoznatljivo po neobičnim proizvodima. Pa tako pored namaza od rena i mariniranog rena, od ove godine u prodaji su i džemovi od bundeve i tikvice.

Istraživanje tržišta džemova

O tome kako je došao na ideju da proizvede ove vrste džemova Dragan kaže:

"Kao i u proizvodnji rena, istraživao sam tržište. Gledao sam po pijaci, marketima i bio šopovima. Ima različitih proizvoda od bundeve, ali nigde nema džema. Napravio sam probnu turu u januaru ove godine, od nekih desetak teglica. Zatim sam napravio kalkulaciju troškova, da cena bude prihvatljiva kupcima, a i da ja ostvarim zaradu. Došao sam do prihvatljive cene od 300 dinara po teglici od 370 grama".

Neobični ukusi džemova

Dodaje da za ove vrste džemova ne postoji recept, tako da je sam eksperimentisao u pripremanju. Prva količina je bila preslatka, zato što bundeva ima svoju prirodnu slatkoću. Zatim je smanjivao upotrebu šećera dok nije stigao do optimalne slatkoće.

Kako ističe, kod ovih proizvoda je problem njihova trajnost, tako da je par meseci pratio njihovo stanje. Nakon što se uverio da proizvodi mogu zadržati kvalitet duže vreme, prva tura je puštena u prodaju. Tako da je do sada prodao četrdesetak teglica ovog neobičnog džema, i za sada ih pravi po porudžbini.

Na naše pitanje kakvog su ukusa džemovi od bundeve i tikvice, naš sagovornik kaže: "Svima je neobično da postoji džem od bundeve, a naročito od tikvica. Ukratko ću reći da su tako pikantnog ukusa, da posle prve teglice odmah poželite da otvorite i drugu", kroz smeh objašnjava Fišćag.

Preradom se ostvaruje veća zarada

Prema rečima našeg sagovornika, preradom se ostvaruje veća zarada u odnosu na prodaju svežih proizvoda. Sa druge strane, zbog brzog načina života, ljudi većinom nemaju vremena da se sami bave pripremom prerađevina. Njegov stav je da proizvodnja džemova nije komplikovana, u čemu mu najvećim delom pomaže supruga. A u poslovima u polju ima pomoć i od oca.

U planu i druge vrste džemova

Osim džema, u planu je da ponudi i druge vrste proizvoda od bundeve. Kaže da je potrebno vreme da neki proizvod dobije odgovarajuću poziciju na tržištu, tako da optimalan obim prodaje očekuje tek za dve godine. Takođe, u planu je i da sledeće godine pravi džem od šargarepe i šargarepe i jabuke. Njegova želja je da oformi radionicu za preradu na tradicionalan način.

Kao najveću prepreku u prodaji svojih proizvoda, naš sagovornik vidi nedostatak zakonske regulative.

"Prodaja proizvoda proizvedenih na gazdinstvu nemoguća je za mala poljoprivredna gazdinstva. Osim pijace, manifestacija i interneta, mali proizvođači ne mogu dopreti do potrošača u većem obimu kao velike firme. Potrebno je zakonskom regulativom urediti prodaju prerađevina malih porodičnih gazdinstava, kao što je to slučaj na primer u Sloveniji", smatra Fišćag.

Kuvanje džema (Foto: Andrea DG / Flickr)

Ulaganje u promociju proizvoda

Interesantno je da se Dragan veoma mnogo posvetio promovisanju svojih proizvoda, a trudi se da se oni razlikuju od ostalih po ambalaži i nalepnici. Da proizvodi postanu privlačniji kupcima, Dragan se potrudio i smislio slogan: "Sa nepreglednih banatskih polja uz pomoć vrednih ruku, za uživanje u svakom zalogaju!".

Kupce najvećim delom nalazi na internetu, ali i na mnogobrojnim sajamskim manifestacijama, koje se trudi da isprati u skladu sa svojim mogućnostima. Njegov zaključak je da se od ovog obima proizvodnje, koji sada ima, ne može živeti, ali kada obim proizvodnje dostigne između 10.000 i 15.000 teglica mesečno, onda će moći. Već sledeće godine, očekuje uspeh u poslu i povećan obim prodaje.

Foto: Kürbis / Flickr, Dragan Fišćag