Da li će Srbija dobiti novi brend - Valjevski kačkavalj?

Valjevo ima sve predispozicije da postane područje na kome bi se pravio "Valjevski kačkavalj" koji bi imao svoje zaštićeno geografsko poreklo. Cela priča počela je na inicijativu odbornika Nebojše Tadića, a kako bi se i valjevski stočari odlučili u većoj meri da proizvode kačkavalja, JP Agrorazvoj valjevske doline naručilo je izradu "Studije za izgradnju mini-mlekare za proizvodnju kačkavalja valjevskog kraja". 

"Da bi se došlo do ovog dokumenta, moralo je da se uradi istraživanje tržišta i da se utvrdi stanje u mlečnom govedarstvu. U Studiji je precizno navedena receptura po kojoj će se proizvoditi valjevski kačkavalj, ali su tu predložene i kombinacije kačkavalja od kravljeg mleka i ovčijeg ili kozjeg, kako bi se pored upotrebe raznih začina dobila raznolikosti ukusa. Studija precizira i oblik budućeg kačkavalja, opis objekta, aparature i tehnologije, ali i sve ono što je neophodno da bi se ispoštovalo geografsko poreklo", kaže Tadić. 

Pirotski kačkavalj kandidat za međunarodnu zaštitu proizvoda sa geografskim poreklom

Nakon završetka studije, drugi korak je da se u ovoj godini opredele sredstva za koja će svaki zainteresovani poljoprivrednik moći da konkuriše. Sredstva će biti opredeljena za nabavku opreme i sve drugo što je potrebno da bi mogla da se počne proizvodnju valjevskog kačkavalja.

Ne bi zavisili od otkupne cene mleka

Procenjuje se da ako gazdinstvo ima od 10 do 20 muznih krava, to je već mini mlekara u kojoj se može obezbediti oko 5.000 litara mleka nedeljno i to su količine sa kojima se može započeti proizvodnja kačkavanja. Ipak, najveći broj domaćinstava ima desetak mlečnih grla, pa su podsticaji za nabavku aparature i opreme za proizvodnju kačkavalja, samo jedan od načina da se pomogne poljoprivrednicima, jer ukoliko započnu svoju proizvodnju, neće zavisiti od otkupne cene mleka. 

Ukoliko domaćinstvo proizvede kačkavalj po recepturi iz Studije sledeći korak je da željeni proizvod postane geografski zaštićen proizvod. 

U valjevskom kraju i sada ima proizvođača kačkavalja. Porodično gazdinstvo Tadić iz Donje Bukovice u poslednjih nekoliko godina prisutno je na tržištu sa svojim mlečnim proizvodima, ali i sa desetak vrsta kačkavalja. Imaju i dimljene kačkavalje, a za probirljivije kupce imaju i sirevi sa maslinama, orahom, vrganjem, suvim šljivama. Iako imaju u planu da tržištu ponude i dimljeni kačkavalj sa sremušem, na prvom mestu im je kvalitet, a ceo posao obavlja se u šerpama i na smederevcu.

Zaustaviti smanjenje broja mlečnih krava

Potencijalni problem u ovoj proizvodnji može predstavljati konstantan pad broja muznih krava. U Poljoprivrednoj stručnoj službi Valjevo kažu da valjevski kraj za sada nije ugrožen, ali da se mora učiniti sve da se zaustavi propadanje ove grane poljoprivrede. Za oporavak mlečnog govedarstva potrebno je dosta vremena, jer treba da prođu najmanje dve godine da se dobije dobro mlečno grlo. Problem je i što otkupne cene mleka padaju, a većina poljoprivrednika još uvek čeka da dobije 240 kg kukuruza po mlečnom grlu koje je država opredelila.

Tek treba da se vidi da li će uvođenje prelevmana na mleko i mlečne proizvde iz uvoza dati rezultate, a postoje i inicijative da se omogući uvoz visokokvalitetnih junica.