Cela zrna su korisna i za ljude i za prirodu - četiri načina kako povećati njihov unos

Najnovije istraživanje pomoću alata, "Global Burden of Dieseas" (globalno opterećenje bolešću, op.ur.) pokazuje da svake godine gotovo osam miliona ljudi umre zbog loše prehrane. Druge studije sugerišu da jedenje previše nezdrave, a premalo zdrave hrane (kao što su integralne žitarice) može biti uzrok svake pete smrti u svetu, navodi Euractiv. 

S rastućom populacijom i štetnim uticajem poljoprivrede na okolinu (samo ovaj sektor je odgovoran za 30 odsto gasova staklene bašte), sve se zemlje nose s velikim izazovom. Odgovor na pitanje kako obezbediti hranljivu i pristupačnu hranu, a istovremeno obezbediti da umanje svoj uticaj na svet oko sebe je upravo u integralnim žitaricama. 

Više zdravlja, manje troškova za lečenje

"Ako želimo povećati održivost zdravstvenih sistema na globalnom nivou, moramo preći s lečenja na prevenciju, to je jasno", izjavio je finski stručnjak ekonomike zdravstva i profesor farmakoekonomike Džejn Martikainen, zalažući se za potrebu da se fokusiramo na holistički pristup uzimajući u obzir sve troškove lečenja. 

Prema mišljenju stručnjaka, odgovor na to delomično bi mogao ležati u našoj prehrani - tačnije u konzumaciji integralnih žitarica.

To znači da treba koristiti cela zrna koja nisu rafinisana i sadrže sve delove. Prednost ovakvih žitarica u ishrani je što su bogatije hranljivim materijama u odnosu na prerađene. Ipak je njihova upotreba u Evropskoj uniji niska i pored toga što pomažu u smanjenju rizika od velikog broja nezaraznih oboljenja.

"Kada povećamo unos integralnih žitarica, u mogućnosti smo smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa dva i određenih vrsta karcinoma", poručio je Martikainen.

Did you know that the all-purpose flour in cookies, scones, pancakes, muffins, and quick breads, can be easily swapped for #wholegrain flour – no other changes needed! #choosewholegrains pic.twitter.com/fkvEICPsPr

— Whole Grain Initiative (@eatwholegrains) November 23, 2022

Drastičnu razliku i poboljšanje zdravlja stanovništva će napraviti mala količina koja se uvrsti u redovnu prehranu. To znači manje opterećenje za zdravstveni sistem i manje izdatke za lečenje.

Najmanje uticaja na okolinu

Istovremeno žitarice imaju jedan od najnižih karbonskih otisaka od svih grupa hrane. Proizvodnja jednog kilograma govedine emituje 60 kilograma gasova staklene bašte ili ekvivalenta CO2 kroz lanac snabdevanja, dok proizvodnja iste količine pšenice ili raži proizvodi samo 1,4 kg.

U Inicijativi za celo zrno, veruju da vlade mogu i trebaju da učine da povećaju potrošnju integralnih žitarica. Postoje tri jednostavne stvari koje mogu da učine: neophodno je da su jasni i dosledni u definisanju i kvantitativnim preporukama; na pakovanjima hrane na prednjoj strani treba jasno istaknuti da se radi o proizvodima od integralnih žitarica, pa da edukuju potrošače. 

Kako povećati njihov unos? 

Vrlo je jednostavno povećati unos žitarica u svoju prehranu. 

1. Deo belog brašna u pripremi hleba, kolača, peciva, testenina, pice, palačinki i ostalih jela zamenite crnim ili integralnim.
2. U supe umesto obične testenine skuvajte proso koje je poput sitne tarane ili zobene pahuljice koje se odlično slažu s gustim supama. 
3. Umesto običnog pirinča koristite integralni. 
4. U prehranu uvedite ječmenu kašu. Vrlo je ukusna i brzo se priprema.