Za kvalitetan paradajz važan je rok setve, snabdevenost vlagom i osunčanost

Velikim brojem sorti i hibrida koji se razlikuju po boji, obliku i ukusu, paradajz je stekao naklonost mnogih baštovana. Uzgajanje slatkih plodova ovog povrća pravi je izazov jer se oni odlikuju različitim stepenom slatkoće.

Osim pravog odabira sorte, na ukus paradajza deluju razni spoljni faktori poput vrste zemljišta, osunčanosti, vlažnosti, temperature, snabdevenosti hranivima, pojava biljnih bolesti, napad štetnih organizama. Uravnotežen odnos šećera i kiselina i sadržaj aromatičnih isparljivih jedinjenja doprinose kvalitetu ove povrtne vrste.

Pravi rok setve utiče na kvalitet

Ukoliko je naša želja da proizvedemo povrće koje će se odlikovati slatkoćom moramo mu se posvetiti, od izbora semena pa sve do berbe. Neke sorte daju slađe plodove. Što je plod veći njegova slast je manja. Ako želite da odaberete sorte i hibride koji se odlikuju većim intenzitetom slasti i specifičnom aromom, izaberite one sa sitnijim plodovima ili čeri paradajz. Tom prilikom neka vaš izbor bude seme koje je prilagođeno postojećem mikroklimatu. Sorte iz drugih klimatskih područja možda nisu prilagođene na agroklimatske uslove u vašem podneblju.

Još jedan od bitnih faktora je vreme setve. Pošto je u pitanju toploljubiva kultura, uzgajamo ga iz rasada, odnosno seje se u zatvorenom i toplom prostoru. Na ovaj način omogući će se biljkama da u uslovima postojeće klime mogu formirati plodove koji će dozreti. Sadnja odnegovanog rasada obavlja se kada prođe opasnost od kasnih mrazeva.

Prihrana bogata kalijumom

Usev paradajza je veliki potrošač hraniva, posebno kalijuma tokom formiranja plodova. Prilikom sadnje i tokom uzgajanja obezbedite dovoljno hranljivih materija u zemljištu, posebno onih organskih. U periodu dozrevanja, prihranu obavite sa hranivima bogatim kalijumom. Prilagodite navodnjavanje stanju tokom perioda vegetacije.

Plodovi su mu takođe osetljivi na kolebanje sadržaja vlage u zemljištu. Kada posle sušnog razdoblja padne jaka kiša ili obilno zalivamo, često se dešava da zbog naglog usvajanja vode dođe do pucanja po površini. Nastale pukotine su idealne za pojavu raznih oboljenja ili napad štetočina. To dovodi do lošeg kvaliteta povrća. Iz tog razloga je važno da snabdevenost vodom bude ujednačena. Ni suvišna količina zemljišne vlage ne utiče povoljno na pomenute osobine. Plodovi onda postaju vodenasti, a kvalitet i ukus su lošiji.

Koje su najčešće greške pri uzgoju paradajza?

Neke biljne vrste posađene pored njega pozitivno deluju na ukus ploda. Pored paradajza posadite bosiljak ili borač. Posebno borač doprinosi poboljšanju okusa ovog povrća.

Veliku ulogu ima i zaštita useva tokom uzgoja. Biljke gajene u konvencionalnoj poljoprivredi daju lošiji ukus. Takođe, one koje rastu na osunčanom mestu daju slađe i kvalitetnije plodove. Najukusniji su oni proizvedeni na prirodan način, gde je zaštita obavljena primenom bioloških preparata i redovnim sprovođenjem preventivnih mera.

Najveći neprijatelj dobrog ukusa je pojava plamenjače paradajza, zbog toga preventivnim i zaštitnim merama treba posvetiti pažnju od momenta kada krenemo u setvu do branja.

Samo zdrave biljke će dati slatko povrće, dobrog kvaliteta.