Uzgajanje tartufa unosan biznis

U Australiji oko 300 firmi bavi se proizvodnjom tartufa koje izvoze u 31 zemlju u svetu. Međutim, crnih tartufa sa australijskog kontinenta nema na evropskom tržištu, jer nema dovoljno količina koje bi uspele da pokriju i zemlje Evrope. U Evropi su kao najveći uzgajivači ovih gljiva poznate: Španija, Italija i Francuska.

Cena ovih gljiva po kilogramu u nekim mestima iznosi i 1.300 dolara zbog čega je proizvodnja tartufa počela da se posmatra kao veoma unosan posao. U našoj zemlji, takođe ima dosta potencijala za uzgajanje ovih gljiva, ali proizvodnja za sada nije razvijena na dovoljno visokom nivou iako, prema tvrdnjama nekih stručnjaka, u Srbiji ima tartufa na 250 lokacija.

Tartufi mu pomogli da se izleči, a sad od njih pravi i rakiju

U Srbiji pronađeno pet vrsta tartufa u poslednje tri godine

Da je naša zemlja dobro podneblje za uzgajanje tartufa potvrđuje činjenica da je prošle godine u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica nedaleko od Sremske Mitrovice pronađena vrsta tartufa koja do sada nije bila poznata u našoj zemlji. U tom rezervatu u poslednje tri godine zabeleženo je pet vrsta tartufa među kojima je bio i beli tartuf. Beli tartuf ima veću vrednost od crnog, a u zemljama Zapadne Evrope je ugrožena vrsta.

U ovom rezervatu, od prikupljenih tartufa u toku prošle godine, prave se različita jela i specijaliteti.

"Od prikupljenih tartufa pravimo rakiju, jer je dovoljno jedna-dve ove dragocene i aromatične gljive, da žestoko piće dobije šmek. Rakiju, dakako, ne prodajemo već je iznosimo pred posebne goste. Takođe, nudimo i gulaš od mangulice sa tartufama. Porcija gulaša bez ove gljive je 700, a sa njom 1.000 dinara," objašnjava upravnik tog rezervata Slobodan Simić.

Kako navodi Simić, ove godine vremenski uslovi nisu dozvolili da se pronađu novi crni tartufi. Na to su, kaže, uticale velike količine padavina. Kada je u pitanju beli tartuf, navodi da će u sledećih nekoliko meseci moći da se zna, da li ga ima ili ne u ovom delu Srbije.

"Prolećne kiše uticale su da crnog tartufa nema, a beli se vadi tek narednog meseca. Kada smo prošle godine saopštili da smo pronašli novu vrstu veoma skupocenog tartufa, bilo je pokušaja ilegalaca odnosno tragača za njim, da rovare i u specijalnom rezervatu prirode. Sada takvih pokušaja nema, jer imamo dobro organizovanu čuvarsku službu i znamo kako da se nosimo za nezvanim gostima," navodi Simić.

Tartufi: Do novca samo znanjem

Tartufi pogodni kao dodatni posao

Predsednica Gljivarskog društva Lisičarka Sremska Mitrovica Jelena Milošević ocenila je da su tartufi u Srbiji tabu tema. Ona tvrdi da tartufi postoje u našoj zemlji i da se mogu pronaći. Dodaje da bi bilo dobro da se prikupljaju u što većim količinama i počnu i da se izvoze, pa i da, kako kaže, postanu izvozni brend.

"Kod nas ne postoje registrovane farme za tartufe, jer oni ne mogu da se uzgajaju. One rastu u hrastovim šumama, a u Srbiji ih je najviše na Fruškoj gori. Cela Fruška gora je zapravo teren na kojem se mogu pronaći tartufi. Registrovnih tragača za tartufama ima malo i oni su se obavezali da će ove godine pronaći stotinak kila i na to su platili porez državi i dobili dozvolu. Ostali tragači rade na crno odnosno ilegalno, koriste kučiće da ih pronađu, a koliko tačno nalaze i sakupe, to niko ne zna," navodi Miloševićeva.

Prema njenom mišljenju, uzgajanje ove vrste gljiva ne može biti jedini posao jednog proizvođača, jer se tartufi prikupljaju u određenom periodu godine odnosno od jula do polovine avgusta meseca kada je u pitanju crni tartuf, dok se beli sakuplja od septembra do oktobra.

Posebno ne može, da ovaj posao bude glavni, objašnjava ona, jer su takse koje registrovani tartufari moraju da plate veoma često i veće od cene tartufa. Ipak, kao dodatni ili usputni posao mogu biti izvor dobre zarade, ocenjuje ona, piše Dnevnik.