Suzbijanje krompirove zlatice - hemijski, rastvorima, biološki

Krompirova zlatica (Leptinotarsa decemlineata), kako je poznato svim proizvođačima, je najvažnija štetočina krompira. Javlja se na svim lokalitetima gde se uzgaja krompir, osim u planinskim područjima sa većom nadmorskom visinom. Ovaj insekt ima četiri larvena stadijuma i dve generacije godišnje pa je proizvodnja skoro nemoguća bez suzbijanja ove štetočine.

Vrlo brzo razvija otpornost na insekticide

Visoke temperature pogoduju ishrani zlatice što dovodi do bržeg polaganja jaja tokom maja i juna meseca, praveći ogromne štete ako se ne vrši njihovo suzbijanje. Na taj način prinos može biti smanjen i do 50%, a nekada čak i da izostane. Pored krompira, česte štete se javljaju i na paradajzu i plavom patlidžanu. Glavna preventiva od ove štetočine je prostorna izolacija, odnosno, novo polje krompira bi trebalo da bude što dalje od polja na kome ste gajili krompir prethodne godine. Ovo je štetočina koja veoma brzo razvija rezistentnost (otpornost) na insekticide.

Da bi odložili pojavu rezistentnosti, suzbijanje treba obavljati samo ako je broj insekata za prvu generaciju veći od 20 zlatica na 5 biljaka, odnosno 15 za drugu generaciju. Takođe, jednu generaciju smete suzbijati najviše jedan put tokom godine sa jednom grupom insekticida.

Često ne treba tretirati celu parcelu 

U slučaju da je potrebno da se radi i drugi tretman nakon 7 dana (ostvaren kritičan broj larvi ili imaga) primeniti insekticide drugog mehanizma delovanja. Obratiti pažnju na lokalnu prisutnost štetočine, jer često nije potrebno da se radi tretman cele parcele, veća samo njenih delova gde je prisutna štetočina. Insekticidi koji se koriste za suzbijanje krompirove zlatice su na bazi sledećih aktivnih materija: chlorpirifos, cipermetrin, dimetoat, bifentrin, deltametrin, imidakloprid itd.

Suzbijanje u organskoj proizvodnji

U organskoj biljnoj proizvodnji, gde upotreba hemijskih sredstava nije dozvoljena, kao i u integralnoj zaštiti bilja koja se u savremenoj proizvodnji sve više potencira, a upotreba hemijskih sredstava se svodi na minimum, suzbijanje ove štetočine se može sprovoditi mehaničkim i biološkim merama. Mehaničke mere podrazumevaju sakupljnje imaga i larvi i njihovo uništavanje, što je moguće i ekonomski opravdano samo na manjim parcelama. 

U organskoj  proizvodnji, pored dozvoljenih hemijskih sredstava, je moguće koristiti i neka alternativna sredstva iz prirode. Jedno od takvih sredstava koje se može primeniti je rastvor od listova zove (miris zove kamuflira miris krompira koga zlatica, u potrazi za hranom, ne može pronaći). 

Zova čuva seoska domaćinstva

Slični efekti se postižu i sa rastvorom koprive kao i grančica tuje koje sadrže otrovne materije zbog kojih zlatica prestaje da jede krompir i većinom ugine. Takođe se preporučuje i rastvor duvana i topole, a i setva biljaka (pored krompira), kao što su pasulj, kamilica i ren, koje svojim mirisom odbijaju krompirovu zlaticu. Tretiranje krompira navedenim organskim sredstvima treba ponavljati svakih pet do deset dana, u zavisnosti od napada.

Biološka kontrola štetočina

U novije vreme, u razvijenim zemljama, se koristi i biološka kontrola štetočina koja se zasniva na primeni njihovih prirodnih neprijatelja (predatori, parazitoidi i patogeni). U našim krajevima je najpoznatiji smrdljivi martin, kao prirodni neprijatelj krompirove zlatice, koji isisava mlade larve, kao i neke vrste pauka koje se hrane larvama zlatice, pa je i ovo razlog zašto ne treba koristiti insekticide, bez velike potrebe, jer ćemo uništiti i korisne insekte. 

Prirodni neprijatelji se mogu obezbediti održavanjem prirodne populacije kao i njenim uvećanjem ili unošenjem (primena pojedinih biopesticida). Protiv ovog insekta veoma efikasno može da se koristi bakterija Bacillus thuriengiensis tenebrionis. Preparati proizvedeni od ove bakterije su našli veoma široku primenu u biološkoj zaštiti. Deluje tako što, uneta u telo insekta hranom, bakterija luči toksične kristale koji razaraju crevni trakt insekta. Štetočine prestaju sa ishranom jedan do dva dana nakon unošenja preprata, a uginu nakon 3-5 dana.

Iskreno se nadam da će ovakav način zaštite u budućnosti postati obavezna mera zaštite na većini gajenih biljaka, a integralna i organska zaštita biti, i zakonom, obavezna mera. U tom slučaju će se određena hemijska sredstva primenjivati tek kad se iscrpe sve druge mere predviđene biološkom i integralnom zaštitom bilja.

Autor: Radmila Pašić, Savjetodavna Srpske