Jesenji period je vreme kada se one zavlače ispod kore drveća i drugih skrovitih mesta, kako bi tu ostale do proleća.
Za stenice je karakteristično da otpuštaju neugodan miris kada se nađu u kontaktu sa ljudima ili drugim prirodnim neprijateljima, a koji se zadržava na usevima i smanjuje kvalitet plodova, a koji se nakon toga ne mogu više koristiti za ishranu. Reč je o polifagnom insektu, iako je do nedavno pravio štetu samo na žitu, kupusu i nešto malo na voću (najviše na malini).
U proteklih nekoliko godina, u regionu, javile su se i nove vrste ove štetočine koje predstavljaju sve veći problem u biljnoj proizvodnji. Ove sezone evidentirana je njihova značajnija pojava na brojnim usevima, ali istovremeno i u kućama i drugim objektima.
Iako postoji veliki broj različitih vrsta stenica, nisu sve štetne za gajene biljke. Na našim prostorima najčešće se javlja kupusna stenica, na kupusnjačama poput kupusa, kelja, brokolija, rukole, rotkvice i repe. U ređim slučajevima će izazvati veće ekonomske gubitke zato što se ne pojavljuje masovno samo na jednom mestu, savetuje Radmila Pašić iz PSSRS.
Kako imaju dobro razvenu sposobnost letenja, lako prelaze sa jedne vrste na drugu, a hrane se nadzemnim delovima biljaka i to skoro svim voćarskim, povrtarskim (posebno vrežastim povrćem) i ratarskim usevima. Štete najčešće uzrokuju larve i odrasle jedinke, tako što sisaju sokove izazivajući nekrotične pege i gubitak boje na zelenim delovima, ali takođe izazivaju i deformaciju plodova, umanjujući na taj način njihovu tržišnu vrednost.
Ako dođe do intenzivnijeg napada, može se javiti i potpuni gubitak prinosa. Kada su ugroženi kukuruz i soja, može doći i do toga da se seme uopšte ne obrazuje. Dodatna poteškoća je i to što se ova štetočina grupno seli sa jedne vrste na drugu tako da najveće štete čini na krajevima parcela. Osim toga, uzrokuju i indirektne štete jer na mestu uboda prenose i fitofagne gljive ili bakterije koje zatim izazivaju bolesti i na taj način čine da plodovi budu neupotrebljivi.
U našim agroklimatskim uslovima stenica ima dve generacije godišnje. Druga generacija je aktivnija tokom avgusta, kada se intenzivno razvijaju larve da bi do kraja septembra završile svoj ciklus razvića i bile spremne za prezimljavanje. Jesenji period je zato vreme kada se one zavlače ispod kore drveća i drugih skrovitih mesta, kako bi tu ostale do proleća.
Njihovo suzbijanje je kompleksan proces i zahteva primenu više mera, ali poljoprivrednici se najviše oslanjaju na korišćenje insketicida, iako oni često nisu dovoljno efikasni zbog sposobnosti ovih štetočina da preletaju na nove domaćine i ponovno se vraćaju u prethodno tretiran zasad.
Kao mera kontrole, preporučuje se pre svega preventiva. Brojnost štetnih insekata odredi se vizuelnom metodom, odnosno, pregledom prisustva jaja na naličju listova ili na biljnom tkivu. Odrasle jedinke mogu se hvatati i svetlosnim klopkama, mada to nije pouzdan pokazatelj njihove brojnosti, za dalje određivanje praga štetnosti.
Što se tiče zaštićenih prostora, hvataju se uz pomoć lepljivih ploča dok se njihov ulazak u objekat može sprečiti primenom zaštitinih entomoloških mreža. Jedna od preventivnih mera za smanjenje brojnosti je uklanjanje korovskih vrsta oko parcela sa gajenim biljkama.
Hemijsko suzbijanje je otežano na usevima jer napadaju plodove u tehnološkoj zrelosti kad je upotreba insekticida ograničena zbog poštovanja karence.
Preporuka poljoprivrednicima je da zbog toga tretiraju takozvane lovne biljke (leguminoze u proleće i krstašice u jesen) i na taj način spreče migraciju stenica na useve.
Može se suzbiti sredstvima na bazi piretroida, kao što su bifentrin, permetrin, fenpropatrin, s tim što se mora voditi računa o prirodnim neprijateljima koji će takođe biti uništeni ovim sredstvima jer su neselektivnog delovanja.
Tagovi
Autor
