Šta savetuje Ginisov rekorder u uzgoju najvišeg paradajza?

Još 1985. godine Čarls Vilber iz Alabame (SAD) postavio je Ginisov svetski rekord svojim stablom paradajza visokim 853,44 cm koji je sadržao preko 180 kilograma plodova, tačnije 181,44 kg. Do sada niko nije uspeo da obori ovaj rezultat, a jedan njegov paradajz težio je neverovatnih 1,13 kilograma.

Biljke koje je uzgajao ne samo da su bile ogromne visine već su bile i rodne, a samo četiri posađene, godišnje su dale oko 635 kilograma sočnih plodova. Iako možda mislite da je neka od posađenih bila GMO, kako uobičajeno volimo da komentarišemo, to u ovoj priči nije slučaj. Njegov paradajz bio je iz stopostotnog ekološkog uzgoja.

Koje tajne otkriva u svojoj knjizi?

Ovaj uspešan povrtar napisao je knjigu "How to grow world record tomatoes" (u prevodu: "Kako gajiti paradajz svetskog rekordera, prim. aut.) koja otkriva njegove tajne uzgoja, a returntonow prenosi neke od glavnih saveta.

Važno je zakidati zaperke

Prvi savet je zakidanje zaperaka, odnosno pinciranje.

"Zaperci, ako im se dopusti da rastu, postaju prave stabljike koje će stvarati još više zaperaka na račun rasta postojećih, ali i plodova, a ako se zakidaju, ona će moći da rastu u visinu“, napominje Vilber.

Koje su najčešće greške pri uzgoju paradajza?

"Ako je grana jaka, dopustite zapercima da rastu dok se ne pojavi grozd sa plodovima, a onda odvajajte nove zaperke", savetuje on. Piše i da zakidanjem pomoću pincete i prstiju, a ne rezanjem nožem ili makazama, rane bolje zaceljuju kao i da ih je važno ukloniti pre nego što dostignu veličinu do četiri centimetra.

Visoki 'kavezi'

Vilburg nije mogao da pronađe dovoljno visok kavez (žičana konstrukcija) za uzgoj svojih biljaka pa je rešenje pronašao u slaganju jednog na drugi. Kako grane rastu prema gore, on preporučuje da se lagano vežu za okomite žice na spoljnjoj strani konstrukcije i to radi lakšeg branja plodova.

"Biljka može da se popne na vrh i potom da se spuštata prema dole ili se drugi kavez postavi na prvi", objašnjava Vilber.

Đubrenje

Koristio je preciznu mešavinu zelenog otpada od sena, korova i trave zajedno sa kuhinjskim ostacima i svežim stajskim đubrivom. On preporučuje anaerobnu metodu kompostiranja, koristeći nepropusne posude, jer one čuvaju 90 odsto azota u odnosu na aerobno kompostiranje koje čuva 60 odsto.

Negujte paradajz kokošijim i đubrivima koje imate na gazdinstvu

U idealnom slučaju prekriveni kompost zagreva se na suncu i dostiže temperaturu koja uništava većinu bolesti, ali i seme korova.

Pravila zalivanja 

Ovom povrtaru je važna čak i voda koja se koristi za zalivanje. On preferira kišnicu ili onu iz ribnjaka, a kaže da većina ljudi potcenjuje dužinu korena paradajza koja može horizontalno da se proteže nekoliko metara od biljke. Stoga je važno biljku zalivati u širokom krugu.

Revnosni, a neiskusni: Napumpaju hladnu vodu u kantu sa ružom i s visine poprskaju - sve

Uz veštačka đubriva Vilber je izbegavao i sintetičke herbicide. U knjizi piše kako je korov držao pod kontrolom tako što je oko svojih biljaka stavljao malč od slame, a druga opcija mu je bilo nisko rastuće višegodišnje cveće poput deteline.

Više informacija možete pronaći u njegovoj knjizi koja na Amazonu košta oko 1.500 dinara.