Simptomi i suzbijanje antraknoze zelene salate

Salata je povrtarska kultura, koja se podjednako dobro gaji na otvorenom i zatvorenom prostoru. Međutim, u poslednje vreme zelena salata se sve češće gaji u plastenicima, jer takvim načinom proizvodnje, ranije stiže za tržište. S druge strane, zbog kratke vegetacije, često se ne poštuje plodored, pa se salata, kao i ostale biljke kratke vegetacije, gaje na istom mestu celu sezonu. Zato, kako tvrdi savetodavac za zaštitu bilja Radmila Ćalić, često dolazi do pojave biljnih bolesti, a jedna od njih je antraknoza salate.

Prvi znaci antraknoze sitne mrke vodenaste pege

Ta bolest se brzo širi, pa je danas teško naći salatu bez te bolesti. Rupičavost lista, šupljikavost lista, prstenasta pegavost ili rđa salate, sve su to nazivi iste bolesti koju izaziva gljiva Microdochium panatonianum. Prema rečima Radmile Ćalić, simptomi antraknoze su propadanje donjeg lista, koji moraju da se uklanjaju pre iznošenja salate na tržište, čime glavice salate postaju sitnije i slabije se prodaju na tržištu. Ona dodaje da su prvi znaci antraknoze sitne mrke vodenaste pege na donjem lišću. Te pege se vremenom povećavaju, stvaraju prstenastu pegu, čiji centar ispada i lišče postaje šupljikasto. Na centralnom nervu pojavljuju se duguljaste ulegnute tamne pege, koje otpadaju. Jak napad te gljive može biti razlog slabog formiranja glavice salate, čak toliko da one budu neupotrebljive.

Plodored je obavezna mera borbe

Gljiva se održava u zaraženim ostatcima biljaka u zemljištu, odakle napada sledeću generaciju salate. U vlažnim uslovima, a naročito pri navodnjavanju veštačkom kišom, gljiva se veoma lako i brzo širi. Osim vode, gljivu lako prenose vetar, oruđe za rad u plastenicima, čovek (odeća i obuća). Ona se retko se prenosi semenom, a plodored je obavezna mera borbe. Na zaraženo mesto zelena salata ne sme da se vrati najmanje tri godine. U međuvemenu najbolje je gajiti ratarske kulture koje ne napada ta gljiva. Optimalna temperatura za zarazu je 20-22°C. Zaraza može nastupiti i u rasponu od 5-30°C, dok spore mogu da klijaju i da zaraze u razmaku od dva do četiri sata.

Preventiva - uništavanje svih korovskih srodnika salate

Kao preventivnu meru protiv ove bolesti stručnjaci preporučuju uništavanje svih korovskih srodnika salate u blizini njenog gajenja, ali ne savetuju okopavanje, niti obavljanje druge agrotehničke operacije, a zatim dezinfekciju zemljišta i primenu fungicida sa kratkom karencom tokom vegetacije.