Sezona bostana se bliži kraju

Sremci su nadaleko poznati po proizvodnji bostana. Nekada je svaka kuća u selu gajila dinje i lubenice. Bilo je i stajskog đubriva, jer je i stočarstvo bilo razvijeno, a dobro je poznato da lubenice nisu mogle da se seju dok se u kućicu ne stavi stajsko đubrivo koje se dobro nagazi pa zatrpa zemljom. Tek tada se stavlja seme.

Nekada plastenika nije bilo, nije bilo ni proizvodnje rasada. Seme je direktno stavljano u kućicu, a bilo je to vreme kada su, kažu stariji poljoprivrednici, i lubenica bila posebno slatka. Sada je drugo vreme, pa se većina okreće plasteniškoj prozvodnji, posebno dinje, koja stiže ranije i donosi bolju zaradu. Ove godine oni koji su imali plasteničku dinju imali su šansu da prvi rod prodaju čak i za 120 dinara po kilogramu što je izuzetno dobra cena.

Cena dinje drastično pala

Dinja, kako plastenička, tako i ona na otvorenom polju, i ove godine bila je veoma tražena. Nakupci su obilazili sremska sela i otkupljivali dinju, doduše kako je povećavana količina na tržištu tako je i cena padala. Trenutno je oko 10 dinara kažu paori iz Buđanovaca koji su nadaleko poznati po proizvodnji dinja i lubenica.

Ista situacija je i u Dobrincima koji takodje slove za jedne od najvećih proizvodjača dinja i lubenica u našoj zemlji. Buđanovačke, dobrinačke i šašinačke lubenice su najpoznatije i uvek su najtraženije na tzržištu. Sada na daleko manjem prostoru, a nekada u celoj Jugoslaviji, posebno u Bosni gde su Sremci tokom celog leta prodavali lubenice.

Loša sezona bostana: Slab prinos, loš kvalitet i niska cena

Sada je površina pod dinjama i lubenicama daleko manje, ali na sreću postoje poljoprivrednici koji od ove vrste proizvodnje ne odustaju. Ima i onih koji se odluče da ovu vrstu proizvodnje zasnuju i na nekoliko desetina hektara, što jeste rizik, posebno zbog visokih ulaganja. Ipak kada dobro rodi, sve se isplati. Još ako i vremenski uslovi budu povoljni, onda rezultat ne može da izostane.

Malo kiše za bostan

Međutim ove godine vreme i nije išlo na ruku bostandžijama. Onda kada je trebalo kiše, nije je bilo, tako da je zalivanje bilo neophodno, što je svakako povećalo troškove ovogodišnje proizvodnje. Sreća je, kaže proizvodjač lubenica iz Putinaca Milan Borojević, što je cena bila dobra pa se o zaradi i može govoriti.

"Ova godina za lubenice baš i nije bila najbolja. Proizvodnja je bila teška, posebno zbog vremenskih uslova i nedostatka kiše. Koristio sam navodnjavanje sistemom kap po kap, ali nisam zadovoljan. Pomoglo je, ali nije onako kako bi trebalo" kaže Borojević i dodaje da bez prave, dobre kiše nema ništa.

Zbog suše manje lubenica, zbog sunca - nikad slađe

"Prinos je takav - kakav je. Sezonu sam priveo kraju i donekle sam zadovoljan. Bilo je roda, a najteža lubenica je imala nešto više od 18 kilograma i kao takva pobedila na šašinačkoj bostanijadi koja je održana nedavno."

Od proizvodnje lubenice neće odustati iako se tek poslednjih nekoliko godina bavi tim poslom.

"Bostan, odnosno lubenice sejem poslednje četiri godine. To sam nasledio od strica i ujaka jer sam sa njima još od malih nogu odlazio na bostan. Zavoleo sam to i evo sada ja imam priliku da se time bavim", kaže ovaj proizvođač i dodaje da misli da će nastaviti sa ovom proizvodnjom iako je dosta rizična, posebno zbog vremsnkih uslova.

Poput ovog putinačkog proizvodjača mnogi Sremci su ovogodišnju sezonu bostana priveli kraju. Sumiraju rezultat i na osnovu toga planiraju narednu sezonu, mada ima i onih koji zbog tradicije, čak i ako imaju gubitak, od dinja i lubenica ne odustaju.