Salata ima kratku vegetaciju pa možemo da je sejemo više puta, a dobro ju je uzgajati i kao međukulturu.
Salata (Lactuca sativa) je vrlo rasprostranjena vrsta lisnatog povrća. To je jednogodišnja biljka koja pripada porodici glavočika. Kod nas se seje na otvorenom i u zatvorenom prostoru, a postoje dva tipa salata: kristalke (imaju kovrdžave listove) i puterice (nežnih listova i ravnog lisnog oboda).
Salata ima kratku vegetaciju pa je možete sejati dva do tri puta za više berbi. Često se uzgaja i kao međukultura, a iako može podneti duži uzgoj na istoj površini, ipak se preporučuje barem jedna predkultura iz druge porodice.
Uz zelenu salatu se preporučuje setva krastavaca, pasulja, graška, kupusa, praziluka, keleraba, paradjza, rotkvica i crvenog luka.
Pogodno vreme za uzgoj na otvorenom je proleće i jesen, kada temperature nisu visoke. Osnovni preuslov za uzgoj salate na otvorenom je dobro i kvalitetno tlo, bogato humusom i ono koje dobro zadržava vlagu. Kvalitet zemljišta je kod salate izuzetno važno s obzirom da salata ima plitak koren.
Zemljište treba biti obrađeno na dubini od 20 do 25 cm. Minimalne temperature za klijanje semena salate su od tri do 5°C, a optimalne od 14 do 20°C pri kojima seme niče za dva do četiri dana. Suvo tlo i temperature iznad 20°C najčešće se negativno odražavaju na količinu i kvalitet prinosa.
Za salatu koja će se uzgajati na stalnom mestu na gredici potrebno je da napravite revode brazda dubine jedan do dva centimetra i posejete seme. Biljke se nakon nicanja proređuju nekoliko puta, sve dok među njima ne bude razmak od 20 do 30 cm, a između redova 30 cm. Proređene biljčice se mogu iskoristiti za sadnju na neku drugu gredicu ili se mladi listovi mogu konzumirati. Salatu je najbolje sejati u razmacima od nekoliko dana, kako ne bi sva količina došla na rod u isto vreme. Kod uzgoja iz presadnica, biljke se brže i ravnomernije razvijaju. Tokom uzgoja zasad je potrebno održavati vlažnim, jer je salata izuzetno osetljiva na nedostatak vode.
Salata se lako i uspešno može uzgajati u staklenicima i plastenicima. Kao kultura s relativno kratkom vegetacijom vrlo često se uzgaja u više turnusa, što je važno za racionalizaciju prostora. U savremenoj stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji rasad se uzgaja u specijalno pripremljenim ceđenim tresetnim kockama veličine tri do četiri centimetra ili u kontejnerima od PVC-a ili stiropora.
Setva se obavlja piliranim semenom pomoću mašina koja uzima jednu po jednu semenku i postavlja svako seme u konusno udubljenje kockice. Zasejane kocke treba zaliti i pokriti plastičnom folijom dok seme ne počne nicati. Uz optimalne uslove rasad je spreman za rasađivanje za 20-ak dana. Bitno je održavati temperaturu do nicanja od 15 do 18°C i posle nicanja 10 do 12°C te relativnu vlagu vazduha na 60 do 70 odsto. Biljke se presađuju na razmake od 15 do 20 cm.
Najčešće bolesti salate su bela trulež korena, plamenjača, siva plesan, a od manje značajnih prstenasta pegavost, pepelnica, rđa i druge. Za suzbijanje bakterijskih bolesti koriste se fungicidi pri čemu treba obratiti pažnju na karencu.
Najčešće štetočine salate su korenova uš salate i salatni moljac, a oni se retko suzbijaju insekticidima, a kod moljca se preporučujuje primena bioloških insekticida koji imaju spore i toksine bakterija Bacillus thuringiensis. Veliku štetu mogu stvarati i puževi.
Tagovi
Autorka
