Proizvodnja rasada bez grejanja, plodovi najukusniji posle mraza

Kelj pupčar je ksenogama dvogodišnja povrtarska kultura, sa razvijenim vretenastim korenom. Ima uspravnu stabljiku, koja prve godine vegetacije naraste do oko jedan metar visine. Stabljika je spiralno obrasla okruglastim listovima, sa dugim peteljkama koji na vrhu biljke čine rozetu.

Otporan na niske temperature, osetljiv na deficit vlage

U pazuhu listova razvijenih biljaka formiraju se male, okrugle ili ovalne glavice, koje se koriste za jelo. Glavice su najčešće prečnika tri do četiri centimetra, a na jednoj biljci se može formirati stotinak. Upravo te glavice beremo i koristimo za jelo.

Ovo povrće je blisko ostalim kupusnjačama (Brassica oleracea), te su mu i zahtevi prema klimi i zemljištu slični kupusnjačama. Vrlo je otporan prema niskim temperaturama (do - 12°C) i ima umerene potrebe za toplotom (optimum 15 - 18°C). Vrlo je osetljiv na deficit vlage u vazduhu, još više nego kupus, a posebno u vreme formiranja glavičica. Najbolje formira glavice s jeseni, kada su dani vedri, a noći prohladne. U suprotnom, po toplom vremenu obrazuju se rastresiti plodovi.

Kelj pupčar u uslovima naše zemlje treba gajiti u prvom redu kao naknadni i postrni usev. Kao predusevi dolaze u obzir: rani grašak, boranija ili rani krompir, a mogu doći u obzir i strna žita (pšenica i ječam). Ukoliko se planira proletnja proizvodnja, onda predusevi mogu biti i drugi usevi, ali ne iz iste familije.

Oko 200 gr semena za hektar useva

Mada se može gajiti direktnom setvom, najčešće se gaji putem rasada. Ako se planira jesenja potrošnja, seme za proizvodnju rasada seje se u nezagrejanim zaštićenim prostorima u drugoj polovini aprila, a za ranu prolećnu sadnju početkom februara (zaštićeni prostori). Rasad stiže za rasađivanje nakon 50 do 60 dana. Za zimsku potrošnju seme za proizvodnju rasada seje se u zaštićene prostore bez grejanja tokom druge polovine maja, a rasad stiže za sadnju običnu u drugoj polovini jula.

Da bi se dobio rasad za jedan hektar useva potrebno je zasejati oko 200 gr semena. Rasađivanje kelja pupčara je na razmaku 70 x 50 cm. S obzirom da su biljke rasada jako osetljive na povrede, sadnja se mora pažljivo obaviti u umereno vlažno zemljište.

Obavezna mera - zakidanje vrhova stabla

Biljke kelja pupčara se neguju kao i sve ostale kupusnjače, uz jednu posebnu meru - zakidanje vrhova stabla. Vrhove treba zakinuti pred početak obrazovanja glavičica, jer se time sprečava rast u visinu, a ujedno se podstiče rast i razvoj malih glavica, te se utiče na njihovu čvrstinu i krupnoću.

Tokom vegetacije, usev je potrebno međuredno kultivisati i po potrebi navodnjavati. U đubrenju primeniti đubriva kao za kupus, s tim da na lakšim zemljištima treba koristiti mineralna đubriva, koja sadrže magnezijum (MgO).

Berba se izvodi ručno i to prema dozrevanju, odnosno odozdo prema gore (pet do šest berbi) i to kada počnu da žute donji listovi ili počnu otpadati. Prilikom berbe, prvo se otkine list ispod glavice, a zatim se ona pažljivo skine. U novije vreme se primenjuje i mašinska berba, gde se biljke seku ispod prvoformiranih glavica i ulažu u mašinu, koja odvaja glavice. Ovakva berba je moguća kod hibrida, koji jednovremeno formiraju glavice od osnove ka vrhu stabla.

Plodonosi od osam do 16 t/ha

Najukusnije glavice su one zahvaćene mrazom.

Obrane glavice slažu se u gajbice ili stavljaju u mrežaste vreće i tako transportuju za tržište. Mogu se čuvati pri vlažnošću vazduha 95 - 96 odsto i temperaturi 0 - 30°C oko 50 dana, skladištene u navedenim uslovima. Najbolje je ako se glavice zamrznu (- 400C), te se temperatura spusti na - 20 do - 300°C. Za korišćenje, kelj pupčar postepeno se odmrzava.

Prinosi ovog povrća u proseku iznose osam do 16 t/ha.