Proizvodnja bukovače rentabilnija od šampinjona?!

Pre dve decenije Dragoslav Pantelić iz Velikog Orašja odlučio je da započne proizvodnju pečuraka. Sagradio je dva namenska objekta i opredelio se za šampinjone. Proizvodio ih je pet - šest godina, a onda se preorijentisao na bukovače. Zašto?

Bukovači nije potrebno tretiranje

Šampinjoni rastu na đubrenim terenima, poput životinjskog izmeta na primer i neophodan im je hemijski tretman dok bukovači uopšte nije potrebno prskanje pa se smatra za ekološki proizvod.

"Proizvodnju šampinjona sam napustio iz najmanje četiri razloga. Kompost sa zasejanim micelijumom ne mogu sam da spravljam već moram da kupujem, šampinjoni moraju više puta da se tretiraju protiv bolesti i štetočina. Takođe, neophodno je i pokrivanje zemljišta, veća je konkurencija na tržištu nego bukovače", objašnjava Pantelić zašto je odustao od proizvodnje šampinjona.

Zasejava micelijum pšeničnom slamom

Podlogu, odnosno, kompost za zasejavanje micelijuma bukovače, Dragoslav priprema od pšenične slame koja mora da bude potpuno žuta i čista. Konstruisao je i mašinu seckalicu sa kojom slamu usitni na dva do tri centimetra, a zatim je u velikim cisternama, na temperaturi od sto stepeni, pasterizuje nekoliko sati.

"Posle pasterizacije slama se ohladi na oko 20 stepeni. Ovo se u praksi često zanemaruje pa se negativno odražava na uspešno nicanje. Naime, micelija jestive gljive, bez obzira na vrstu ili soj, gubi vitalnost i neće se razvijati u uslovima viših temperatura. Micelija zasejana na toplom kompostu "ubijena" je i zato se obavezno zasejava na ohlađeni kompost", naglašava Pantelić.

Obezbediti optimalnu temperaturu

Zasejanim kompostom pune se PVC vreće. On se u njima dobro i ravnomerno stiska i nakon punjenja tri četvrtine zapremine, vreće se dobro zategnu i uvežu. Zatim se sa svih strana izbuše i to u obliku krstića na rastojanju oko 20 centimetara. Time je završen postupak pripreme komposta.

Džakovi se potom unose u odeljenje za prorastanje u kome je temperatura 25 stepeni. Prorastanje micelije traje oko tri nedelje, u toku kojih se formira beličasta pokorica u kompostu i na njegovoj površini. Tada se vreće prenose u prostoriju sa temperaturom od oko 15 stepeni. Ako nema mogućnosti za drugu prostoriju, ista se mora ohladiti do te temperature.

Objekat provetravati i vlažiti polivanjem

Pantelić ima poseban objekat za plodonošenje, kapaciteta hiljadu vreća. U njemu stalno održava temperaturu na 15 - 16 stepeni. Uz to, objekat mora da se provetrava i vlaži polivanjem podnog betona vodom, a od velike važnosti za dobro plodonošenje je i osvetljenost prostorije. Potrebno je da vreće smeštene na gvozdenim rafovima pola dana budu u mraku, a pola na svetlu.

"Kroz izrezane otvore na vrećama brzo će se pojaviti prvo izraslina, a zatim i gljive u grozdu. Pravo vreme za berbu je kad se ivice gljive potpuno isprave. Kako bukovača plodonosi u grozdu, gotovo da nije moguće da svaki klobuk dostigne ovaj stepen razvoja. Zato biramo najveći i beremo čitav grozd odvajanjem od osnove. Ukoliko na otvoru ostane nešto plodonosnog tela, potrebno ga je čistim nožem potpuno odstraniti kako bi se na istom mestu pojavio nov grozd", kaže Pantelić.

Sve o gajenju bukovače na malom gazdinstvu

Prvi plodovi za berbu stižu za 28 dana. Od zasejavanja micelija pa do poslednje berbe obično prođe oko dva meseca i za to vreme pečurke se beru tri puta. Obično, najviše plodova ubere se u prvoj turi, a u drugoj i trećoj znatno manje.

Ovaj povrtar svu proizvedenu količinu bukovače plasira obližnjem većem trgovinskom lancu po ceni od 200 do 250 dinara kilogram. On naglašava da to nije posao od kog može brzo da se obogati, ali može sasvim pristojno da se živi.