Poljoprivrednik iz knjaževačkog sela Gornje Zuniče Srđan Jovanović već godinama tokom zimskih meseci u plastenicima gaji zelenu salatu, crni i beli luk, rotkvice i slično.
U Srbiji se na godišnjem nivou u zaštićenom prostoru proizvede preko 200.000 tona povrća na površini od oko 2.500 ha. Međutim, u predzimskom i zimskom periodu, ali i u rano proleće povećan je uvoz povrća, naročito paradajza, paprike i krastavaca. Rana proizvodnja povrća je izuzetno značajna za naše tržište, pa se u našim plastenicima tokom novembra, decembra i januara mogu gajiti zelena salata, crni i beli luk, rotkice i slično.
Poljoprivrednik iz knjaževačkog sela Gornje Zuniče Srđan Jovanović već godinama tokom zimskih meseci gaji upravo pomenute kulture u tri plastenika.
"Trenutno proizvodimo zelenu salatu, crni i beli luk i rotkvice koje će biti spremne za prodaju sredinom marta meseca, dok se zelena salata već sada može prodati. Svoju robu plasiram na pijaci u Knjaževcu i Boru. Ove kulture će uskoro u plastenicima zameniti paradajz i paprika", kaže Jovanović i dodaje da od povrtarske, ali i voćarske proizvodnje izdržava porodicu.
Prema Jovanovićevim rečima setva zelene salate je obavljena krajem septembra - početkom oktobra u kontejnere za setvu pri optimalnoj temperaturi od 15 do 18 stepeni Celzijusa, dok priprema plastenika za rasađivanje podrazumeva podrivanje, freziranje, potom valjanje, postavljanje malč folije kako bi se sprečilo nicanje korova i gubitak vlage, kao i postavljanje sistema za navodnjavanje "kap po kap", a onda i rasađivanje.
Od momenta rasađivanja, salata je sve vreme pokrivena agrilnim materijalom zbog oštećenja na listovima koji se mogu javiti usled mraza.
"Do sada nije bilo potrebe za provetravanjem, ali s obzirom da su temperature ovih dana nešto više, onda je i te kako poželjno. Što se tiče potrebe za vodom, salata se navodnjava u novembru, pa tek sad kako ne bi došlo do pojave bakteriozne truleži čiji je prouzrokovač Pseudomonas viridiflava usled prevelike količine vlage", napominje naš sagovornik i dodaje da je salata već spremna za tržište.
Kako dalje ističe, pored zelene salate u istom plasteniku gaji i rotkvicu čije seme je posejano sejalicom na dubini od oko jedan do 1,5 cm, dok je razmak u redu 15 do 20 centimetara, a takođe napominje da se pre setve primenjuje preparat na bazi hlorpirofosa zbog pojave puževa i drugih zemljišnih štetočina. Rotkvica zahteva malo više navodnjavanja od salate, ali u momentu formiranja ploda treba maksimalno smanjiti količinu vode zbog pucanja.
"Što se tiče proizvodnje crnog luka, bitno je naglasiti da pre setve treba primeniti trojno NPK đubrivo formulacije 16:16:16. Seme je posejano početkom novembra direktno u plastenik. Krajem februara neophodno je primeniti azotno đubrivo zbog nadzemne mase. Usled niskih temperatura i mrazeva u ovom periodu može doći do pojave žutila na vrhovima listova, ali to nikako ne utiče na kvalitet ploda", kaže ovaj proizvođač i dodaje da se takođe javljaju i svetle pege usled isparenja.
"Jedini veći problem koji trenutno imamo je slepo kuče koje pravi hodnike i uništava luk. Pokušali smo na sve načine da reagujemo, ali za sada bezuspešno", završava svoju priču Jovanović koji se pored rane proizvodnje povrća u plastenicima, a pri tome i paradajza i paprike, bavi i uzgojem šargarepe i krompira na otvorenom polju, kao i višnje na površini od oko dva hektara. U planu mu je proširenje proizvodnje s obzirom da mu je to jedini izvor prihoda.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
