Pripremite se pravilno za zimsku proizvodnju povrća u zaštićenom prostoru

Nakon što se završila vegetacijska sezona, poljoprivrednici nastavljaju sa proizvodnjom povrća u zaštićenom prostoru. Ovaj vid uzgoja omogući će dodatni prihod, ali i iskorišćavanje zemljišta kroz plodored što je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera.

Kada se završi letnji proizvodni period, prvo što sledi je uklanjanje ostataka i čišćenje plastenika. Ovaj deo posla podrazumeva čišćenje zaostalih biljnih delova i svih drugih neophodnih stvari za proizvodnju. Biljne ostatke najbolje je spaliti jer se na taj način uništavaju svi patogeni, a samim tim mogućnost pojave infekcije svedena je na minimum. 

Ukoliko se ovi ostaci odlažu na deponiji, obratite pažnju da to bude manja površina kako bi došlo do izmrzavanja kompletne mase ili će u suprotnom biti visoka deponija, gde određeni deo biljne mase neće izmrznuti, a samim tim potencijalno širenje patogena biće samo ubrzano, savetuje Živko Šašić iz PSSRS. 

Predsetvenu pripremu prilagoditi tipu objekta

Nakon što se završi sa ovim, sledi dezinfekcija objekta i sve prateće opreme. Takođe, dezinfikuje se i zemljište, konstrukcija, najloni i sve ostalo. Za ovu namenu upotrebljavaju se pesticidi, specijalno predviđeni za tako nešto. Alternativna rešenja su varikina, kreč ili plavi kamen. Navedenu operaciju obaviti temeljno kako bi se za sledeću godinu smanjila mogućnost pojave infekcije. 

Očistite, dezinfikujte i pripremite plastenik za narednu sezonu

Priprema zemljišta za uzgoj u zimskom periodu podrazumeva osnovnu obradu, đubrenje i dodatne obrade po potrebi. To znači da je obavezno duboko oranje ili podrivanje, u zavisnosti od tipa i veličine objekta. Ukoliko je poslednjih nekoliko godina stalno rađeno oranje ili frezanje, preporuka stručnjaka je da se odradi podrivanje kako bi se tlu obezbedila bolja provetrenost i dotok kiseonika. Takođe, ovom operacijom zemljišna vlaga spušta se u dublje slojeve, a što će uzrokovati bujniji koren useva. 

Nakon toga parcela se đubri mineralnim ili organskim đubrivima. Preporučene količine zavise od rezultata odrađene hemijske analize, kao i očekivane visine prinosa. Stajnjak, tačnije organsku materiju trebalo bi unositi svake godine. On bi trebalo da bude pregoreli i da je minimum odležao tri do pet godina. Ovo vreme može se skratiti, ukoliko se odradi mešanje i prevrtanje đubriva u pravilnim vremenskim razmacima. Ako na gazdinstvu nema kvalitetnog pregorelog stajnjaka, može poslužiti i peletirano stajsko đubrivo. 

Upotreba lutrasila skraćuje vreme proizvodnje

Kada je i ova operacija izvršena, može se odraditi frezanje. Cilj je dobiti mrvičastu strukturu zemljišta, čije su frakcije veličine od 0,5 do pet milimetara.

Za vreme zime, u plastenicima najčešće se uzgajaju mladi luk, salata i spanać. Priprema zemljišta i đubrenje je isto za svaku navedenu vrstu dok se sadnja/setva razlikuje za svaku od njih. 

U cilju skraćivanja vremena uzgoja, biljke se mogu pokriti lutrasilom. Prema preporukama stručnjaka, može se postaviti na nosače kako bi se postigao razmak između useva i samog agrotekstila. Ovo je važno zato što se na taj način dobija i izvesni prostor koji se za kratko vreme može zagrejati i isto tako po potrebi rashladiti. 

Zašto je važno provetravanje plastenika?

Najbolja zaštita je preventiva jer infekcija kreće dosta ranije nego što prvi simptomi postanu vidljivi. To se pre svega manifestuje u plasteničkoj proizvodnji jer temperatura u objektu može naglo da poraste, a sa njenim porastom i povećanom relativnom vlažnosti vazduha, stavaraju se pogodni uslovi za razvoj patogena.

Zbog toga je pored svega navedenog provetravanje objekta obavezno tokom čitavog perioda proizvodnje. Dužina provetravanja zavisi od trenutne temperature vazduha i najbolje je obaviti ga u jutarnjim satima.