"Najviše povrća uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici, u kojima bi se i preko zime gajilo povrće za domaće potrebe", kaže Žarko Ilin.
Prvi paradajz, paprika ili krastavci koje ranim prolećem uvozimo iz Makedonije, Albanije, Grčke i Turske košta nas 100 miliona evra. Stručnjaci smatraju da ovako ne mora. Veruju da na tržištu ima dovoljno prostora, a da bi povrtari koji imaju male površine trebalo da se okrenu staklenicima i plastenicima.
"Proizvodnja koju imamo ne može da podmiri potrebe Srbije, pre svega količinski, ali ni u kontinuitetu. Najviše povrća uvozi se u hladnijem delu godine, jer nam nedostaju plastenici ili staklenici, u kojima bi se i preko zime gajilo povrće za domaće potrebe. Oni daju malim proizvođačima priliku za poboljšanje egzistencije i za znatno veću zaradu od one koju donosi klasično povrtarstvo", smatra prof. dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, a pišu Novosti.
Dodaje da cena izgradnje plastenika nije suviše visoka - u zavisnosti od opreme potrebno je izdvojiti od 12 do 15 evra po kvadratnom metru, a uloženo se isplati za godinu dana. Naravno, "ozbiljniji" plastenik i novija tehnologija zahtevaju veća ulaganja - i više od 100 evra, a uloženo se vraća za tri godine.
"Računica pokazuje da od prihoda od 2.500 kvadratnih metara pod plastenikom može da se izdržava četvoročlana porodica. Ipak, u Srbiji ima premalo plastenika i staklenika - ne više od 6.000 hektara", navodi Ilin.
Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, takođe je poljoprivrednicima preporučio da se okrenu gajenju ranog povrća:
"Možemo polako da zaboravimo na Rusiju kao zlatno tržište za naše jabuke, jer oni sade svoje. Trebalo bi pokušati sa ranim povrćem, a i mere podrške našeg Ministarstva će se menjati, jer je povrtarstvo, posebno ono koje plodove daje rano u proleće i koje može da donese više profita, nepravedno zapostavljeno".
Foto: davehan2016 / Pixabay
Izvori
Tagovi
Autorka
