Povrtarska godina: Veliki promašaj - zelena salata?

Kikindski povrtari još uvek nisu podvukli crtu, ali godinu na izmaku ne ocenjuju kao dobru. Ne samo zbog epidemijske situacije, koja jeste uticala na plasman ratarskih kultura, nego i zbog loših vremenskih prilika, kao i činjenice da je sve teže obezbediti kvalitetnu radnu snagu, prenosi RTV.

Nakon velike, čak neočekivane potražnje za rasadom, nastavak sezone bio je uslovljen mnogim lošim okolnostima. Veliki ovogodišnji promašaj bila je zelena salata, dok je slabiji rod kornišona pokriven boljom cenom, ali i ugovorenim plasmanom.

Da li se isplati proizvodnja kornišona na maloj površini?

Plasman i naplata proizvoda kao da iz godine u godinu postaju problematičniji. S proleća je plasman dobre tekao, ali ne i preko leta, pa povrtari ovu godinu, kako kažu, završavaju "na nuli". Robu su najčešće prodavali na pijacama.

Što se tiče cena, prema izveštaju Sistema tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS) iz prošle nedelje, zelena salata na kvantaškoj pijaci prodavala se po ceni od 30 dinara u Leskovcu, do 50 u Subotici. Karfiol se ceni od 40 u Leskovcu do čak 90 dinara za kilogram u Šapcu. Paprika od 100 dinara u Nišu do 200 u Beogradu, dok se cena kornišona kretala oko 20 dinara.

Na zelenim pijacama, cene su malo drugačije, pa dok se komad zelene salate u Somboru prodaje za 30 dinara, u Beogradu je 60, kilogram kornišona u Leskovcu je 50, dok je u Kikindi čak 140 dinara, karfiol ima veliki opseg cene od 30 do 150 dinara. Dobre cene na zelenim pijacama po Srbiji, "drže" beli luk, paradajz i paprika.

Dobri primeri pojedinih gradova i regiona pokazuju da je za uspešniji plasman proizvoda neophodno udruživanje, neka vrsta asocijacije koja će okupiti manje proizvođače i olakšati im izlazak na tržište. U suprotnom, mala gazdinstva teško opstaju, pa je sve manje mladih koji se odlučuju za tu vrstu poljoprivredne proizvodnje.