Povratak autohtonih sorti paprike otpornih na sušu i bolesti. Kako se gaje?

Na pijacama Pčinjskog okruga poslednjih godina među kupcima vlada veliko interesovanje za kupovinu autohtonih sorti paprike od kojih vredne domaćice umeju da pripreme preko dvesta jela.

To pogotovo dolazi do izražaja na jesen kada krenu sa spemanjem zimnice. Tada one, koje odlično poznaju ove sorte, koje su na njihovom terenu prisutne po trideset i više godina, krenu za ajvar da kupuju samo njih zato što daju specifičan ukus ovom neprevaziđenom južnjačkom specijalitetu.

Imajući to uvidu sve više proizvođača se u okrugu odlučuje za uzgoj starih i autohtonih sorti paprike uprkos tome što sa njima mogu da ostvare manje prinose. Mnogi povrtari ove sorte su počeli da gaje zato što su otporne na sušu i bolesti, mogu sami da proizvode njihovo seme i zato što su mnogo jednostavnije za proizvodnju u odnosu na hibride.

Vranje i Bujanovac imaju pogodno tlo za autohtonu papriku

Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ističe da je zemljište u Vranju i Bujanovcu veoma pogodno za uzgoj ove vrste paprike zato što je ocedno i plodno. Otuda na ovim terenima odlično uspeva autohtona paprika 'vranjska' idealna za spremanje ajvara, kao i 'narandžasta roga' koja se koristi i za pravljenje ovog poznatog vranjskog delikatesa, ali i za spremanje pinđura i žive turšije. Za njima nimalo ne zaostaju i 'puckva vezanka duga' i 'leskovačka stara sorta paprike' koje su ljute i odlične za punjenje, prženje, pečenje, sušenje na niz.

Suve punjene paprike - do pravog ukusa važno pravilno sušenje

"Naš seljak zna odlično kako se proizvode autohtone vrste paprike koja je bogata vitaminom C i ima sposobnost da u uslovima koji su veoma stresni za nju prikuplja materije koje će joj poslužiti za odbranu od suše i nagomilavanje neophodnog šećera i kiseline u plodu," navodi Lazović Đoković.

Sve one su, po njenim rečima, tolerantnije i na pozne - kasnije mrazeve, na grad jer plod posle ove vremenske nepogode lakše zaraste, stablo se regeneriše, ali su osetljive na vršnu trulež ploda u sušnim godinama zbog nedostatka kalcijuma u plodu.

Najbolje uspevaju u ratarskom plodoredu posle žitarica u uslovima navodnjavanja. Pripremu zemljišta za uzgoj autohtonih sorti paprike treba početi takozvanim ljuštenjem strnjišta, đubrenjem organskim i mineralnim đubrivima (na primer 50 - 60t/ha goveđeg stajnjaka) fosforom i kalijumom (50 - 60 kg čistih hraniva po hektaru) potom jesenjim oranjem na 25 - 35cm dubine, preoravanjem na 20 do 25cm u proleće, predsetvenim đubrenjem sa oko 500 kg/ ha NPK15:15:15 , predsetvenom pripremom, presađivanjem u maju kada je rasad star od 45 do 50 dana.

Dobro hranjena biljka ne pati od stresova

Lazović Đoković poručuje povrtarima da se prvo prihranjivanje zasađene autohotne paprike obavlja pred početak cvetanja, a drugo pre sklapanja redova i to sa oko 200kg/ha KAN-a. Đubrivo se rastura po sredini između redova, potom primenjuje površinsko okopavanje ili prašenje mašinama, a onda izvede navodnjavanje kako bi se hraniva rastvorila. Pri međurednom kultiviranju mašinama treba ostaviti zaštitnu zonu po 5cm oko biljke sa obe strane. Redovno navodnjavanje je od presudnog uticaja u dobijanju visokih prinosa.

"U našim klimatskim uslovima izvodi se 10 do 12 navodnajvanja sa 20 do 25 lit/m². Biljke je bolje zalivati preko dana, po najvećoj vrućini, nego noću. Danju su zemljište i vazduh topli, kapi veštačke kiše se zagrevaju na putu do biljke", kaže naša sagovornica.

Samo u Beloj Palanci uspeva paprika vrtka koja se uvija prilikom sušenja

Ovako dobro hranjene biljke, prema njenim rečima, ne pate od stresova kakvi su suša, niske i visoke temperature, suvišne vlage, nedovoljno osvetljenja, prirodno su otporne na bolesti pa je njihova zaštita svedena na najmanju meru. Ona se na polju sprovodi bakarnim preparatima ubrzo po prijemu, kako bi se sprečila pojava bakterijske pegavosti i opadanja donjeg lišća. Kasnije se prska protiv lisnih vaši i pamukove sovice, ako se ukaže potreba.

"Gusenice ove dve štetočine se ubacuju u plod pored drške. Kroz taj otvor ulazi i voda i ceo plod trune i propada. Zbog toga je dobro sa paprikom posejati kukuruz šećerac da privuče pažnju plamenca na sebe”, savetuje naša sagovornica.

Sadni materijal skladištiti na mračnom mestu

Za hektar paprike iz rasada potrebno je oko 1kg semena i minimum 100 m² leja u kojima će biti oko 900 dobrih biljaka po m². Seje se na dubinu od 1- 1,5cm i zaliva vodom sa rastvorom fungicida (previkur). Bolesti poleganja rasada se sprečavaju prvenstvenom zaštitom jer sve može da bude kasno ukoliko se pojavi masovno propadanje usled gljivičnih infekcija.

Pre iznošenja napolje rasad paprike treba da se kali. Najbolje obaviti rasađivanje po oblačnom vremenu, posle kiše. Ako je rasad odnegovan u kontejneru i ima busen može se bez bojazni saditi i po toplom i sunčanom vremenu.

"Kod autohtonih sorti čuva se seme plodova koji su najranije dozreli, koji su na pogled zdravi i koji u najvećoj meri predstavljaju određeni varijetet. Semenke izvađene iz paprike su skroro suve, dodatno se prosuše na par sati na vazduhu i spremne su za skladištenje", tvrdi Lazović Đoković i ističe da ukoliko se sadni materijal skladišti na mračnom mestu, u zatvorenoj posudi bez dodatka vazduha, na temperaturi koja ne prelazi 5°C i gde je vlažnost ispod 10% njegov vek trajanja će sasvim sigurno biti duži.

Ona takođe ističe da se vranjska Poljoprivredna služba poslednjih godina pored ostalog intenzivno bavi očuvanjem starih sorti i to svoje znanje želi da podeli sa ljudima koji žele da ih proizvode, a zahvaljujući kojima će stare sorte biti očuvane na pravi način po najvećim standardima nauke.