Na pitanje, da li biljni stimulansi mogu da poprave izgubljeno i zaleče nastale rane, jagodinski savetodavac Dragan Mijušković naglašava da su takvi preparati dobri samo kao potpora imunitetu rasada.
U prethodnom periodu voćari su posebno imali štete usled izmrzavanja cvetnih pupoljaka, međutim mraz, naravno nije zaobišao ni povrtare. Ono što je posađeno ranije tokom marta na otvorenom i što je niklo, niske temperature su "pokosile". Izuzetak nisu ni tople leje, a i poneki rasad u zatvorenom prostoru bez adekvatnog grejanja.
"Imali smo proizvođača koji je napravio grešku, prekrivao je agrilom iznikle biljke, ali ga nije na vreme podigao, agril se zalepio za listove, i tu gde ih je doticao, nastala je šteta", stručnjak za povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Jagodina Mira Miljković navela je primer proizvođača kom su nedavno izmrzle mlade biljke.
U momentu kada rasad povrća nikne, razlika između dnevne i noćne ne sme da bude prevelika, a svedoci smo da je u prvoj polovini aprila najniža dostizala i -6 stepeni u pojedinim područijima. U takvim situacijama treba obezbediti adekvatno grejanje proizvodnje u zatvorenim prostorima i dodatnom zaštitom u toplim lejama. Međutim, kako ističe Miljkovićeva, toplota rasada na stajnjaku, kako su nekada radili naši stari, a poneki još uvek, neće biti dovoljna.
"Desi se i da od prevelike količine stajnjaka i puštanja amonijaka propadnu donji listovi, a sam stajnjak ne može da zagreje rasad na ovako niskim temperaturama."
Kako dalje saznajemo od drugog stručnjaka za povrtarstvo iste službe Dragana Mijuškovića, došlo je do izmrzavanja temenog pupoljka i čak ako se biljka oporavi, neće biti u stanju da ostvari svoj porvobitan genetski potencijal.
"Biljka počne da se grana bočnim pupoljcima, ali to nije to. Od svake koja je pretrpela stres gde su ostali zdravi kotiledoni listići može da se očekuje dobar prinos, ali svaka druga koja je u startu na bilo koji način oštećena, od nje ne može mnogo da se očekuje od roda", objašnjava Mijušković.
Ali, šta kada šteta već nastane, upitali smo.
"Treba tu aminokiselina, da bi se krenulo sa razvojem i bakar da bi zacelile. Ako se doda azot, biljka buja, a ne sme da buja dok je u rastu. Fosfor služi za ukorenjavanje, a kad ima dobar korenov sistem ona lepo i napreduje."
Na pitanje, da li biljni stimulansi mogu da poprave izgubljeno i zaleče nastale rane, Mijušković naglašava da su takvi preparati dobri samo kao potpora imunitetu rasada.
"Stajnjak, vodotopiva i granulisana đubriva su daleko bolja opcija, sve ostalo mikrobiološko, macerati i ostalo, dobro je trenutno da bi se izbegli neki stresni uslovi. Više služe za poboljšanje imuniteta, ali ništa biljci ne može da nadomesti kao osnovno đubrenje - tim polimerima, koja se odmah usvajaju", ističe jagodinski stručnjak.
Na kraju, savetodavci su saglasni u jednom - jedino rešenje u ovakvim slučajevima je započeti novu proizvodnju i posejati nov rasad, jer oštećen neće dati željene prinose, naročito ako je došlo do izmrzavanja srca biljke.
Tagovi
Autorka
