Poljoprivredni radovi u junu: Šta se sadi, a šta bere?

Jun je mesec kada se završava proleće i počinje leto. Zato se smatra da je on za poljoprivredu prelomni mesec. Po pravilu, taj mesec je sunčaniji i topliji od maja, jer mu je srednja mesečna temperatura vazduha za 3-4ºC  stepena viša nego u maju. Ipak, to ne treba da zavara poljoprivrednike jer kiša u junu zna da iznenadi, pa se ovaj, prvi letnji mesec, ubraja u najkišovitije. U junu su moguće česte pojave vremenskih nepogoda, poput jakih pljuskova sa grmljavinom praćenom gradom.

Šta se radi na njivi?

U junu se nastavlja međuredno kultiviranje krompira, kukuruza, soje, suncokreta i drugih useva koji do sada nisu prihranjeni ili lošije i slabije izgledaju u odnosu na druge biljke. Sada kreće i setva ranih hibrida kukuruza iz grupe zrenja 100, 200 i 300 na površinama koje su možda zahvatile poplave. Seju se sirak i ostali usevi kraće vegetacije.

Početkom juna se kosi se crvena detelina, lucerka i grahorica, odnosno radi se drugi otkos za seno. I u planinskim i u ravničarskim krajevima početak juna je najpogodniji za košenje livada, pošto je trava u cvetanju, a tada se dobija i najkvalitetnije seno. U drugoj i trećoj polovini meseca, žanju se ozimi ječam i rane sorte uljane repice. Krajem meseca počinje žetva pšenice, ječma, raži, ovsa i tritikule.

U junu može da krene sejanje kukuriza i soje za silažu ili zrno. Kreće zelenišno đubrenje stočnog sirka, sudanske trave, stočnog kelja, te graška i boranije. Valja napomenuti da je sada vrlo važna brzina obavljanja poslova i što ranija postrni setva kojom se čuvaju i iskorišćavaju rezerve vlage u zemljištu. Ukoliko se ne seju postrni usevi, strnište treba plitko zaorati na oko 10 centimetara dubine.

Šta se radi u povrtnjaku?  

Jun je mesec kada se neguju u proleće posejani usevi. Tada se radi direktna setva ili setve za proizvodnju rasada jesenjih useva. Osim toga, počinju da se beru rane sorte kupusnjača: kelj, kupus, karfiol i keleraba. Bere se mlad igrašak za preradu, a vadi se i mladi krompir.  Krajem juna beru se rani paradajz, paprika, boranija, tikvice, vadi se luk srebrenjak. Povrće koje još nije spremno za berbu neguje se, okopava, navodnjava i štiti od bolesti i štetočina. U junu počinje sadnja kupusnjača za zimsku potrošnju.

Kako brati povrće?

Za utvrđivanje idealnog roka berbe neophodno je iskustvo i znanje. Ukoliko se povrće prerano bere, smanjuje se njegov prinos, ali kvalitet je bolji. Na primer, to je slučaj kod mahuna, kelerabe i graška. Suprotan slučaj je kod paradajza gde zeleni plodovi nisu dobri za jelo.

U velikom gubitku možete biti kada se povrće bere suviše kasno. Recimo, kasno ubrana zelena salata postaje gorka, krastavac požuti i često gorči, grašak otvrdne i postane brašnjav, paradajz postaje gnjecav i brzo se kvari. Vreme berbe nekih vrsta povrća zavisi i od udaljenosti tržišta.  Paradajz za duži prevoz treba brati poluzrelo, zato što on dozreva tokom transporta.

Šta se radi u voćnjaku i vidogradu?

Voćari bi u ovom period trebalo da obave potpunu zaštitu voćaka od različitih bolesti i štetočina. Tada je važno da se pridržavate rokova prognozne službe za zaštitu bilja. Mnoge vrste voća su na pragu berbe. Za berbu dozrevaju jagode, trešnje, maline i drugo voće. Zemljište u voćnjaku treba održavati čisto, uklanjati korov, obaviti zelenu rezidbu, negovati okalemljene mlade voćke.

Jun je idealno vreme za formiranje mladog voćnjaka kako bi on dobio željeni oblik. Voćke se proređuju kada je kruna gusta i prilikom njenog oblikovanja pretežno se uklanjaju vodopije odsecanjem iz osnove, zatim grane koje se ukrštaju, obolele i slomljene. Starije grane se retko potpuno uklanjaju. Orezivanje u toku vegetacije ili zelena rezidba najčešće se primenjuje kod breskve.

U mladom vinogradu uklanjaju se površinske žile i kalemi se na zeleno. Uz zelenu rezidbu trebalo bi vezati lastare za kolje (u mladim vinogradima). U rodnim vinogradima treba uraditi drugo sečenje, prorediti grozdove i bobice za stone sorte i provući lastare između žica. Ukoliko je potrebno redovnoa navodnjavajte vinograd.