Plamenjača luka je najštetnije oboljenje svih vrsta lukova

Plamenjača luka je najštetnije oboljenje crvenog luka, ali i praziluka, vlašca i belog luka. Često se javlja u epifitotičnim razmerama i dovodi do naglog smanjenja proizvodnje. Izaziva je gljivica Peronospora destructor. Prvi put je zabeležena u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Infekcije ostvaruje u svim fazama razvoja, a zahvata lukovice i nadzemne organe.

Simptomi oboljenja

Na biljkama mogu da se pojave dva tipa simptoma. Lokalni se javljaju na onima koje nisu bile ranije zaražene. Na pojedinačnim listovima formiraju se blede mrlje, ovalne ili izdužene. Usled infekcije gljivicom u okviru mrlja dolazi do razvoja sivoljubičaste prevlake, posebno kada je kišovito vreme. Zaraženi listovi žute, zahvata ih nekroza, suše se i na kraju propadaju.

S njih se zaraza širi prema glavici. Veoma često je ovo oboljenje pogoduje pojavi truležnih bolesti koje dodatno dovode do propadanja uskladištenih glavica.

Biljke koje se razvijaju iz zaraženih glavica razvijaju sistemične simptome. Zakržljale su, listovi su hlorotični, savijaju se prema dole. U vlažnim uslovima cela biljka je prekrivena sivoljubičastom prevlakom. Usev propada. Znaci oboljenja se u ovom slučaju javljaju tri do četiri nedelje posle nicanja.

Plamenjača se javlja u formi žarišta i veoma brzo se širi, a pogoduju joj visoka vlažnost i umerena temperatura. Usev izgleda kao da je preliven vrelom vodom. Na suvom lišću se može naseliti gljivica Stemphylium botryosum koja stvara tamne konidije i listovi postaju crni.

Zaštitne mere

Gljivica prezimljava u zaraženim biljnim ostacima, glavicama i na korenu divljih vrsta luka. Konidije, spore gljivice koje vrše zarazu, se šire kapima kiše i vetrom. Ostaju vitalne tokom četiri dana. Za klijanje na listu i ostvarenje infekcije neophodno je da list bude mokar od kiše ili jutarnje rose. Razvijaju se tokom noći kada je visoka vlažnost vazduha, a temperatura se kreće od četiri do 24ºC. Optimalna temperatura sporulacije iznosi 13ºC. Glavna preventivna i agrotehnička mera je sadnja zdravih lukovica. Takođe treba poštovati plodored. Luk na isto mesto može doći posle najmanje tri godine. Smanjenju infektivnog potencijala doprineće duboko oranje, uklanjanje biljnih ostataka i divljih formi. Za setvu odabrati otporne sorte i ne saditi biljke pregusto.

Kada je u pitanju primena hemijskih sredstava možemo uraditi tretman sadnog materijala i useva. Lukovice (arpadžik, lučice) se tretiraju sa jedan odsto bordvskom čorbom ili prilagođenom koncentracijom drugih bakarnih jedinjenja. Tretiranje biljaka fungicidima obavlja se u dva termina, a razmak između njih je najčešće 10 do 14 dana. Neophodno je poštovati karencu.

Veliki je izbor prirodnih sredstava koje možemo koristiti: soda bikarbona, surutka, mleko, pepeo i druge.

Soda bikarbona je najbolje preventivno sredstvo kada je u pitanju pepelnica. Za pripremu su nam neophodne dve kašike sode bikarbone i pet litara vode. Dejstvo će biti još bolje ako se umesto vode koristi mleko ili doda kašika sitno narendanog eko sapuna. Sve se dobro izmeša i obavlja tretiranje koje je potrebno obaviti u razmaku od 14 dana ili posle svake jače kiše.

Drugo veoma efikasno sredstvo se priprema od sirutke. Potrebno je jedan litar sirutke razblažiti sa pet litara vode i dodati 10 kapi joda. Tretiranje se obavlja svake dve nedelje.

I rastvor pepela je delotvoran. Priprema se od 10l vode u koju dodamo jedan kilogram pepela, izmeša i ostavi tri dana uz povremeno mešanje. Kako bi se sredstvo bolje vezalo na površinu lista, možemo dodati kašiku rendanog eko sapuna. Pre upotrebe se procedi. Može se koristiti na zemljištu koje je kiselo i najviše dva puta u toku vegetacije.

Sva ova sredstva su preventivna i potrebno ih je češće primenjivati kako bi zaštitili usev. Osim za zaštitu luka koriste se za tretiranje tikvica i paradajza.