Pepelnica je jedna od najčešćih bolesti krastavaca, a zavisno od uzročnika javljaju se dva simptoma: pepeljasta ili baršunasto bela prevlaka. Bolest uzrokuje sušenje lišća što se na kraju odražava i na prinose. U nastavku saznajte kako zaštititi biljke.
Krastavac je često uzgajano povrće na našem području, bilo na otvorenom ili u zatvorenim prostorima poput plastenika i staklenika, ali ova vrsta podložna je bolestima. Naime, proizvođači i baštovani se često suočavaju sa bolestima u zasadu, a jedna od čestih koja se javlja na krastavcu je pepelnica.
Plamenjača tikvenjača: Kako je prepoznati, sprečiti i lečiti?
Ova bolest može da počne da se razvija i pri vlazi vazduha od 20%, a idealni uslovi su temperature vazduha od 15 do 30°C i relativna vazdušna vlaga od 65 do 85%. Isto tako, razvoju bolesti odgovara intenzivan rast biljaka, prihranjivanje velikim količinama azota, ali i slabija osvetljenost.
Poznato je to da ovu bolest karakteriše pepeljasta prevlaka na listovima po čemu se najlakše i prepoznaje. Međutim, postoje dva uzročnika oboljenja, a simptomi se malo razlikuju. Naime, gljivica Sphaerotheca fuliginea na listovima razvija pepeljasto sivu, a Erysiphe cichoracearum baršunasto belu prevlaku. Kod oba uzročnika dalji simptomi su isti, a ispod prevlake tkivo žuti, zahvaćeno je nekrozom i suši se.
Kako piše Bogdan Cvjetković u Glasilu biljne zaštite 3/2019, zbog zaraze pepelnicom smanjuje se asimilaciona površina lišća pa je rod manji, a plodovi su lošeg izgleda i kvaliteta. Kod jakih zaraza, naročito u stakleniku može biti zaraženo lice i naličje plojke pa dolazi do kompletnog sušenja lišća.
Kod proizvodnje rasada ili kalemljenog rasada, simptomi mogu da se pojave na kotiledonima. Na njihovoj gornjoj strani pojavljuju se beličaste prevlake do pola centimetra u prečniku, okruglog do ovalnog oblika. Krastavac je kod uzgoja u zaštićenom prostoru, zbog povoljne vlage i temperature, redovno napadnut i to mnogo pre nego kod uzgoja na otvorenom.
Krastavci u zaštićenom prostoru zahtevaju dnevne temperature zemljišta za vreme sadnje 18°C i temperature vazduha 21 do 24°C, a relativnu vlagu vazduha oko 80 %. Ako se temperature podignu preko 27°C, trebalo bi ih snižavati. Noćnu temperaturu vazduha treba održavati oko 19°C. Poželjno je da razlike između dnevne i noćne temperature budu 4 do 5°C, pišu Lešić i saradnici u knjizi "Povrćarstvo".
Prilikom sadnje važno je odabrati sunčana mesta i područje sa dobrom cirkulacijom vazduha. Treba se pridržavati plodoreda i redovno uklanjati korove koji su često domaćini ovoj bolesti. Nakon berbe, važno je da se biljni ostaci iznesu iz zasada. Budite pažljivi i prilikom izbora sorte pa koristite one koje su tolerantne na pepelnicu.
Jedna od opcija za ekološku zaštitu je ulje nima, navodi homeguides. Prvo treba da uklonite najviše pogođene listove i da ih odmah ih odnesete sa parcele kako se zaraza ne bi širila. Nakon što se krastavci dobro zaliju, treba ih prskati s ovim uljem, ali nemojte to raditi u podne kada su najveće vrućine već kada su temperature niže ili kada je oblačno.
Pripremu čaja od rastavića koji sprečava pojavu pepelnice na svom portalu nodighome opisuje poznata eko baštovanka Stefani Haferti. Naime, ona koristi sušeni rastavić i vodu u odnosu 1:10. Dakle, 1kg rastavića se potopi u 10 litara vode i stavi na vatru da se kuva dok ne provri i nakon što je proključalo, kuva se još 30 minuta. Nakon toga, ostavi se da se ohladi preko noći i kasnije procedi. Pre prskanja biljaka razredite pripremljeni rastvor u odnosu 1:4 i primenite ga folijarno.
Takođe, za zaštitu od pepelnice može poslužiti i sredstvo pripremljeno od sode bikarbone, a recept pronađite ovde.
Pre upotrebe fungicida važno je da redovno pregledate useve kako biste mogli da primenite sredstva već kod pojave prvih simptoma.
Tagovi
Autorka
