Organska proizvodnja u Srbiji zastupljena je na svega 15.000 hektara, to jest na svega 0,41 odsto ukupnih poljoprivrednih površina u našoj zemlji, a organskim uzgojem bavi se manje od 3.000 poljoprivrednika. Zato je, smatraju stručnjaci, neophodno pojačati intenzitet i brzinu ulaska poljoprivrednika u tu vrstu proizvodnje, a to je moguće uraditi jedino uz ozbiljno učešće države.
Učesnici prve radne sednice Grupacije za organsku proizvodnju Privredne komore Vojvodine, konstatovali su da se u Pokrajini nalazi više od polovine ukupnih površina pod organskim zasadima u čitavoj Srbiji, istakavši da bi država morala na svim nivoima mnogo više da podrži taj vid proizvodnje.
Kako je rekao profesor dr Branislav Vlahović, a prenele Novosti, organska proizvodnja zastupljena je na oko 15.000ha, to jest na svega 0,41% ukupnih poljoprivrednih površina u našoj zemlji. On je napomenuo da se organskim uzgojem bavi se manje od 3.000 poljoprivrednika, istakavši da je neophodno pojačati intenzitet i brzinu ulaska poljoprivrednika u tu vrstu proizvodnje, a to je moguće uraditi jedino uz ozbiljno učešće države.
Vlahović naglašava da plasman organskih proizvoda, ne bi trebao da predstavlja problem, jer je vrednost tržišta organskih proizvoda u Srbiji oko 34 miliona evra, dok je u Nemačkoj to tržište vredno preko osam milijardi evra. On podseća na to da Evropska unija, i pored velike proizvodnje, nema dovoljno organske hrane, pa bi to mogla da bude ozbiljna šansa za naše proizvođače. Profesor Vlahović ističe da naša zemlja godišnje izvozi organske proizvode u vrednosti od 16 miliona evra, a gotovo 70% odsto njih završi na tržištu u EU. Ipak, ako se uzme u obzir da se na primer u Austriji, može kupiti više od 9.000 organskih artikala, a u Srbiji se taj broj meri desetinama, jasno je u kakvoj se situaciji nalazimo, odnosno koliko treba da radimo na sopstvenom razvoju.
Naša Vlada je u 2016. godini za podsticaje u organskoj proizvodnji, izdvojila oko 750.000 evra, dok u zemljama Evropske unije proizvođači zavisno od vrste proizvodnje imaju podršku od 245 evra do preko 700 evra po hektaru. Gordana Šoškić, iz Taraša kod Zrenjanina, koja sa porodicom gaji organsko povrće na oko sedam hektara, takođe ističe da je veoma važno da se nađu nove linije za podršku organskoj proizvodnji. Ona kaže da proizvođačima dosta znači podrška za sertifikaciju zemljišta, ali dodaje da ako bi uzgajivači dobili veću podršku, to bi automatski značilo da nisu sami, dok bi i država bi imala mnogo više koristi.
Prema rečima Milorada Radojevića, člana Gradskog veća zaduženog za privredu, Novi Sad je jedina je lokalna samouprava koja sa 100% subvencioniše troškove sertifikacije zemljišta. Ipak na teritoriji čitavog grada, organskom proizvodnjom se bavi samo sedam poljoprivrednika i oni obrađuju površinu od svega 5,5 ha. Uprkos toj poražavajućoj činjenici, Grad Novi Sad od 2011. godine podržava organsku poljoprivredu, a osim sertifikacije zemljišta, pomaže se u nabavci semena i izdvaja novac za studijska putovanja organskih proizvođača u inostranstvo.
Foto: Gaby Mora/Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
