Paprika, paradajz, krastavac i patlidžan su povrtne vrste koje uzgajamo iz rasada. Njihova proizvodnja ima svoje zahteve.
Proizvodnja zdravog i kvalitetnog rasada je osnova za visok rod. Greške u ovoj proizvodnji se teško mogu popraviti u toku vegetacije. Gubici mogu biti potpuni, a ulaganja su velika.
Samo kvalitetan, dobro razvijen rasad može da ima visok rodni potencijal. Paprika, paradajz, krastavac i patlidžan su povrtne vrste koje uzgajamo iz rasada. Njihova proizvodnja ima svoje zahteve, a mlade biljke je potrebno štititi od raznih oboljenja i štetočina.
Najvažnija je prevencija kojom ćemo sprečiti pojavu raznih oboljenja i smanjiti troškove proizvodnje. Posude za setvu, saksije i kontejneri, treba da budu čiste i dezinfikovane.
Supstrat treba da je kvalitetan, da ima dobre vodno-vazdušne karakteristike i dovoljno hraniva za početni rast biljaka i da je dezinfikovan. Za amatere i rasadničare koji tek počinju najbolje je da se odluče za kupovinu namenskih supstrata za setvu rasada. Oni iskusni u cilju smanjenja troškova proizvodnje sami ih pripremaju.
Potrebno je raspolagati odgovarajućim prostorom za uzgajanje. Zajedničko za sve tipove prostora je da treba da obezbede dovoljno svetlosti, odgovarajuću temperaturu i vlagu, da ispoštuju higijenske zahteve.
Koristiti najkvalitetniji semenski materijal. Seme mora biti očišćeno od primesa, kalibrirano, sa visokom klijavošću i dezinfikovano.
Naravno, važan je termin i dubina setve. Nije dobra suviše rana kao i suviše kasna setva. Datum se računa na osnovu očekivanog datuma sadnje rasada i optimalne starosti biljaka u tom trenutku. Za svaku povrtlarsku kulturu termini će se razlikovati i nisu isti za sorte jedne vrste. Suviše rana setva daje star rasad, a kasna onaj nerazvijen. To će uticati na visinu prinosa.
U slučaju kada smo prerano posadili seme, razviće se biljke koje će morati da čekaju povoljne uslove za sadnju na stalno mesto. Sadne posude postoju premale za razvoj korena starijih biljaka, one pate od nedostatka hraniva, vode, opada im imunitet i veoma su podložne pojavi oboljenja i napadu štetočina. Na starijim biljkama paprike se javlja plamenjača, a kod paradajza je karakteristično da ćete se kod starog rasada boriti sa pegavošću.
Uzgajanje rasada: Naklijavanjem semena paprike višestruko štedimo
Ne treba ih previše zalivati jer će doći do razvoja brojnih gljivica koje dovode do poleganja i propadanja. Često se kaže da se biljke "istope" ili nestanu za jedan dan. Ovu pojavu uzrokuju gljivice koje preferiraju vlažnu i toplu sredinu za svoj razvoj.
Zaštita se može obavljati sintetskim fungicidima i prirodnim sredstvima.
Kada se koriste fungicidi protiv poleganja rasada obično se tretman obavlja u tri navrata: odmah posle setve, kada biljka dosegne visinu 10 cm ili posle pikiranja i kada se rasađuje.
Ekološki preparati nisu toliko efikasni. Moramo ih češće upotrebljavati, a njihovo delovanje je ponekad specifično. Tako rastvor luka najbolje deluje protiv pojave plamenjače. Rastvor obranog mleka se dobro pokazao u preventivi protiv mozaičnosti. Soda bikarbona može biti zaštita od pojave crne noge. Dovoljno je rastvoriti jednu čajnu kašičicu u jedan litar vode i time zalivati umesto čiste vode. Pepeo nam može pomoći tako što pospemo površinu oko biljke.
Kada su u pitanju štetočine, koriste se rastvori duvana, belog luka, vratića, pelina, hajdučke trave.
Za pripremu ovog rastvora treba usitniti četiri do šest čenova belog luka i preliti sa pola litre vode, malo eko sapuna za pranje veša i dve kašike biljnog ulja. Sve se dobro promeša i ostavi 24h. Kada se procedi, uzimaju se dve supene kašike ovog rastvora i razblaže sa jednim litrom vode pa je spremno za primenu.
Uzme se 40 gr osušene biljne mase, prelije sa pet litara vode i ostavi 24h, a zatim se prokuva u trajanju od 20 minuta. Ohlađen i proceđen rastvor se za primenu mora razblažiti sa vodom u odnosu 1:5.
Tagovi
Autorka
