Najčešće greške povrtara u proizvodnji pasulja

Niski prinosi pasulja u našoj zemlji su posledica činjenice da je najveća površina pod tim povrćem skoncentrisana na malim parcelama u porodičnim gazdinstvima. Kako tvrdi savetodavka u PSSS Mladenovac Violeta Veličković, primetno je i blago smanjenje površina pod pasuljem u poslednjoj deceniji sa stopom od 1,89%. Ona dodaje da su razlozi neadekvatnih i niskih prinosa različiti, a mi ćemo pobrojati najčešće greške koje pravi uzgajivači tog povrća.

Zemljište mora biti obezbeđeno odgovarajućim hranivima

Pasulj se često seje na najsiromašnijim parcelama jer u narodu preovladava mišljenje da ga ne treba đubriti. Međutim, za ostvarivanje visokog prinosa zemljište mora na odgovarajući način da bude obezbeđeno u hranivima. Veličkovićeva naglašava da količina hraniva zavisi od agrohemijske analize i planiranog prinosa. Prema podacima u stručno-naučnoj literaturi govore za proizvodnju pasulja treba obezbediti 40-60 kilograma azota po hektaru, zatim 70-90 kg/ha P2O5 i 80-100 kg/ha K2O.

Mnogi proizvođači setvu ne obavljaju na osnovu klijavosti i apsolutne težine

Osim toga što proizvođači ne đubre usev, oni često za pasulj i biraju najzakorovljenije parcele. To neminovno dovodi do pada prinosa. Korišćenje nesortnog i neispitanog semena je takođe čest uzrok smanjenja prinosa. Mnogi proizvođači setvu ne obavljaju na osnovu klijavosti, apsolutne težine i planiranog broja biljaka, već odokativno seju 80-90 kilograma semena po hektaru. To najčešće dovodi do manjeg broja biljaka na parceli. Količina upotrebljenog semena zavisi pre svega od apsolutne težine. Ona se kreće od 274-405 grama. Zato je za planiran broj biljaka od 420.000 po hektaru neophodno 150-190 kg/ha semena.

Proizvođači često koriste nesortno seme

Izmenom načina gajenja kukuruza, smanjeno je gajenje pasulja kao međuuseva, a povećane su površine pod čistim usevom. Nažalost, i dalje se koriste odomaćene populacije i nesortno seme za setvu. Na takav način se poseje oko 40% površina pod pasuljem. Za ostvarivanje visokih prinosa setva sorti determinantnog rasta (čučavci) namenjene gajenju u čistom usevu, mora biti sa međurednim razmakom od 45-50 cm. Setvom na međuredni razmak od 70 cm ne obezbeđuje se adekvatan vegetacioni prostor, biljke ne sklope redove u cvetanju, a u usevu je niža relativna vlažnost vazduha, pa je samim tim smanjena i oplodnja.

Česta primena herbicida za tretiranje soje

Zaštiti useva se često pristupa neadekvatno. Povrtari često upotrebljavaju herbicide koji se koriste u soji sa istim količinama aktivne materije po hektaru. Pasulj je osetljiviji od soje na te koncentracije i često se javljaju ožegotine i smanjen prinos.