Način uzgoja povrća star jedan vek u rangu sa organskim kvalitetom danas?

Od Zorana Stojmenovića, proizvođača autohtonih sorti paprike iz sela Šaprance kod Trgovišta i ovog oktobra mušterije pazare kilogram više ovog povrća. Iako smo dobrano zagazili u jesen, ove paprike, u njegova četiri plastenika, koje je smestio tik uz reku Pčinju, ima još uvek i on svima izlazi u susret. "Rđave" plovode u bašti retko može da nađe jer proizvodi, čuva i štiti svoju papriku na način koji je to radio njegov deda.

Otuda njegova rezanka slatka i ljuta, rogulja za (na) niz, ljuti ulus, babura žuta i crvena su idealne za spremanje zimnice na bilo koji način.

Prirodna sredstva uz obuku

Ovakve rezultate postiže zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu ali i primeni stajskog đubriva u proizvodnji, medicinskog joda i sode bikarbone koje koristi za dezinfekciju zemljišta, zatim koprive, lista paradajza koje primenjuje prilikom zaštite bilja od biljnih bolesti i štetočina i mnogo što šta još.

Prednosti i mane stajnjaka i kojim mašinama ga uneti u zemlju?

Svih ovih godina koliko se bavi proizvodnjom paprike na tradicionalan način on je stalno nadograđivao svoje znanje čitajući literaturu i razmenjujući iskustva sa proizvođačima koji se bave proizvodnjom povrća na ovaj način, ali i sa onima koji se bave organskom proizvodnjom. Od ovog posla hteo je da napravi porodičan biznis pa je rado odlazio na obuku iz organske proizvodnje kad god bi mu se za to pružila prilika.

Zbog velikog ulaganja odustao od organske proizvodnje, ali...

Išao je povrtar iz Šapranca sa proljoprivrednicima Pčinjskog okruga i u Austriju i Nemačku gde je imao priliku da vidi kako njihovi farmeri žive, proizvode i plasiraju robu na tržište.

Kad god bi se vratio sa ovih putovanja on je na svojoj proizvodnji primenjivao neke cake koje je tamo zapazio. U tome mu je svojski pomagala supruga Marica kao i njegova deca. Otuda je on iz godine u godinu povećavao broj plastenika pod paprikom i paradajzom tako da je u jednom momentu ovo povrće proizvodio u 24 plastenika i tržištu plasirao po 12 tona paradajza i 10 tona paprike.

"Kada je posao dobro krenuo znao sam da svoju proizvodnju moram da sertifikujem kao organsku ako želim da i dalje napredujem. Taj papir sam veoma lako obezbedio. Međutim, kada sam saznao koliko novca treba da izdvojim za kontrolu ove proizvodnje odustao sam od svega toga i nastavio da gajim papriku i paradajz na način koji se stotinak godina unazad primenjivao u mojoj porodici jer mi je to bilo mnogo jeftinije", kaže Zoran Stojmenović i dodaje da je bilo onih koji su mu osporavali kvalitet proizvedenog povrća, pa da bi im dokazao koliko nisu u pravu, plodove svog rada je odneo na analizu koja je pokazala da je ono u rangu sa organskim.

Tri meseca pod šatorom

I ko zna dokle bi ovaj povrtar napredovao u ovoj proizvodnji da mu pre deset godina u maju nabujala reka Pčinja nije odnela šest plastenika sa rasadom i zasađenim povrćem. Voda je došla iznenada da Zoran nije mogao ništa da učini za njihov spas.

"Podviljala Pčinja poplavila mi je i kuću tako da sam tri meseca sa porodicom živeo pod šatorom. O onome što mi se desilo odmah sam obavestio nadležne opštinske službe koje su došle i zabeležile pričinjenu štetu. U tom momentu kada je izvršen uviđaj na nivou opštine donesena je odluka da mi bude isplaćena izvesna suma novca za nanetu štetu. Taj novac mi, međutim, nikada nije bio isplaćen", kaže naš sagovornik i dodaje da je zbog toga pravdu morao da potraži na sudu, ali da se za svo ovo vreme koliko se njegov predmet nalazi u Palati pravde, sudski proces gotovo nije pomerio sa mrtve tačke.

Za štete od poplava poljoprivrednici neće primiti pomoć?

Sud još uvek ispituje da li se toga dana desila poplava, uprkos verodostojnim izveštajima koji o ovom slučaju postoje u opštini.

Povrtar iz Pčinjskog okruga, međutim, i pored svega ovoga veruje da će pravda pobediti, a danas papriku i paradajz proizvodi na oko 1.800 metara kvadratnih i gde obično ostvaruje prinos od oko četiri tone, a koji pretvori u zaradu od koje može pristojno da živi.