Štete na paradajzu pričinjava larva - gusenica koja se hrani lišćem i stabljikom, pri čemu prave mine nepravilnog oblika, vidljive sa obe strane lista. Larve oštećuju i plodove, gde prave rupice, udubljenja i galerije, kako na zrelim tako i na zelenim.
Moljac paradajza (Tuta absoluta) poreklom je iz Južne Amerike. U Evropi prvi put je zabeležen 2006. godine u Španiji, odakle se širio u zemlje Mediterana, a potom po Evropi. Od 2009. godine nađen je u Sloveniji, a samo godinu dana kasnije u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Izuzetno je opasna, karantinska i ekonomski značajna štetočina u usevu paradajza, gde za kratko vreme može pričiniti i 100 % štetu na gajenim vrstama. Širi se transportom plodova i rasada paradajza i plavog patlidžana, ali i preletanjem na manja rastojanja (od deset kilometara). Osim na paradajzu, pričinjava štete i na ostalim biljkama iz porodice Solanaceae.
Leptiri su srebrnosive boje sa crnim pegama na prednjim krilima, dužine deset milimetara i raspona krila 18 - 20 mm. Jaja su cilindričnog oblika, kremasto bele boje, veličine 0,35 mm, položena na naličje lista ali i na plodove. Larve su zelenkaste boje, kao i lutke koje postepeno prelaze u smeđu boju.
Moljac paradajza u zaštićenom prostoru ima 10 - 12 generacija godišnje. Može da prezimi u stadijumu lutke, imaga ili jaja. Razvoj jedne generacije traje oko 30 dana.
Štete na paradajzu pričinjava larva - gusenica koja se hrani lišćem i stabljikom, pri čemu prave mine nepravilnog oblika, vidljive sa obe strane lista. Larve oštećuju i plodove, gde prave rupice, udubljenja i galerije, kako na zrelim tako i na zelenim.
Na tako oštećenim plodovima dolazi do pojave sekundarnih parazita koji utiču na potpuno propadanje plodova koji nemaju nikakvu upotrebnu vrednost.
Primena preventivnih mera u suzbijanju moljca paradajza je obavezna jer štetočina ima veliki broj biljaka domaćina, i pričinjava velike štete. Jedna od preventivnih mera je postavljanje zaštitinih insekatskih mreža na vrata i otvore, kao i feromonskih i lovnih klopki u cilju praćenja leta insekata.
Od agrotehničkih mera borbe potrebno je izvršiti kvalitetnu obradu zemljišta, a ostatke napadnutih biljaka i biljnih ostataka nakon berbe izneti i uništiti.
Moljac paradajza se teško suzbija jer brzo razvija otpornost na insekticide zbog velikog broja generacija i velike brojnosti, kao i zbog skrivenog načina života koji čini insekte nedostupnim delovanju insekticida.
Ukoliko se moraju koristiti hemijski preparati preporuka je da se prskanje obavi u ranim jutarnjim ili večernjim satima ili kada je oblačan dan, da bi se produžilo vreme kontaktnog delovanja i prodiranje u list.
Za punu efikasnost potrebno je kvalitetno poprskati list i koristiti silikonske okvašivače, kako bi se povećala njihova efikasnost.
Za suzbijanje moljca paradajza hemijski preparati moraju imati vrlo visoku efikasnost, translaminarno ili sistemično delovanje, ovicidno ili ovilarvicidno delovanje jer je manji rizik za pojavu rezistentnosti.
Insekticidi moraju imati kratku karencu (tri do sedam dana), sa malim ostacima na plodovima i ne treba koristiti insekticide istog načina delovanja u dve uzastopne generacije (25 - 30 dana).
Od hemijskih preparata preporučuje se primena preparata na bazi aktivne materije abamektin (Vertimec, Armada, Abastate + Match), čime se deluje na jaja, koja su skoro položena ili će tek biti. Preparat Affirm sa karencom kod paradajza od tri dana, uz dodatak okvašivača, takođe, daje dobre rezultate u suzbijanju moljca paradajza. Insekticidi na bazi aktivne materije hloranraniliprola (Coragen) i abamektina (Vertimec), u kombinaciji, pokazuju visoku efikasnost u suzbijanju ovog štetnog insekta.
Autor: Milica Perućica, Savjetodavna Srpske
Tagovi
