Lukova muva: Porastom temperature preti najopasnija štetočina luka

Porastom temperature javlja se opasnost od napada lukove muve (Delia antiqua). Odrasli oblici ove štetočine su bezopasni, ali su njihove larve izuzetno proždrljive. Čine štete na raznim vrstama luka poput crvenog luka, belog, praziluk i kozjaka. Takođe, napadaju i cveće s lukovicama poput naricsa ili lala. Ipak, najveće štete zabeležene su na crvenom luku u čijim zasadima dolazi do masovne pojave i velikih šteta.

Lukova muva je jedan od najopasnijih štetočina koja preti bilo proizvodnji te kulture u malim baštama ili u većim zasadima. Javlja se uglavnom u prolećnim mesecima kada je prisutna veća vlažnost nego inače. Napada još nerazvijene biljke koje nisu otporne i ne mogu se same zaštititi od spoljnih uticaja.

Najopasnija prolećna generacija - u jednoj biljci više od 50 larvi

Najopasnija je prva odnosno prolećna generacija, jer napada nerazvijene biljke, a najveće štete pravi larva hraneći se sadržajem unutar stabljike. Na oštećenim mestima javljaju se gljivice čađavice koje mogu dovesti do truljenja.

Lukova muva ne podnosi šećerni rastvor  

Zaražena biljka polako počne da vene, listovi požute, a središnji listovi počnu da se suše. Larve lukove muve se zavlače u biljku, a često ih u jednoj zna biti i preko 50. Međutim, dovoljna je samo jedna larva kako bi došlo do truljenja stabljike.

Larve se ubušuju u stabljike

U našim klimatskim uslovima ova štetočina ima dve do tri generacija godišnje. Prezimljuje kao bubica u zemlji, a leti u drugoj polovini aprila sve do prve polovine maja. Desetak dana nakon početka leta ženka odlaže jaja između listova, na vrat korena i u samu lukovicu ili na tlo u blizini luka. Tokom nekoliko dana ženka može odložiti od 50 do 100 jaja. Nedelju dana kasnije izlegu se larve koje se odmah ubušuju u mlade stabljike i intenzivno se hrane. Zbog njihove ishrane lišće žuti, vene i suši se. Nakon 15 do 20 dana intenzivne ishrane larva se izvlači iz biljke i nastanjuje u tlu ili čak i u lukovici.

Stadijum bubice traje dve nedelje nakon čega izleće odrasla muva druge generacije čije larve prave manje štete jer je luk već dobro razvijen. Druga generacija može napraviti veće štete na praziluku.

Važna je pravilna zaštita biljaka

Prva i osnovna mera je plodored, a preporučuje se ne saditi luk na isto mesto četiri godine. Treba ga saditi najmanje 400 m od susednih zasada luka i mesta gde su bili posađeni prošle godine. Luk od ove štetočine možemo zaštititi i čupanjem ili odstranjivanjem zaraženih delova te ranijom ili kasnijom setvom.

Od hemijskih mera zaštite koje su aktuelne, jeste primena insekticida uz obaveznu inkorporaciju, pred setvu. U tom slučaju, mogu se koristiti preparati na bazi hlorpirifosa sa imidaklopridom. Mada se više insistira na ekološkoj zaštiti.

Eko metode zaštite od lukove muve

U zasade se preporučuje postaviti žute lepljive ploče ili posude. Takođe i prekrivanje manjih površina zasada paučinastom folijom smanjuje napad od ovih štetočina. Preporučuje se pored luka saditi biljke koje svojim mirisom teraju lukovu muvu poput kamilice, šargarepe, celera, mente i paradajza. Mogu se koristiti i biljne materije koje imaju intenzivan miris poput pelina, duvana, mlevene paprike, maslačka, ruzmarina, mente i četinara.