Mlada loboda je odlična za pripremu variva, gustih supa, zeljanica i salata. Ukazuje na to da je zemljište vrlo plodno, a osim bele, najčešće je zastupljena i crvena loboda.
Bela loboda, lat. Chenopodium album je samonikla biljka, koju često iz svoje bašte izbacimo uz ostali korov. Ipak, trebalo bi da je pripremimo za ručak. Odlična je za pripremu variva, gustih supa, zeljanica i salata.
Vrlo je slična spanaću, pa se još zove i planinski ili francuski spanać. Ipak, za razliku od njega, ne odlazi tako brzo u seme. Ako ostavite nekoliko biljaka u vrtu i berete samo vrhove, ona će se obnavljati i moći ćete da je imate do kasne jeseni. Kada procveta, listovi će biti gorkasti.
Ova jednogodišnja, zeljasta biljka ima dubok, razgranat koren, a može da izraste do 1,5 metar, pa ako odlučite da je ostaviti u vrtu, pazite da ne smeta drugom zasadu.
Lobodu visine do oko 30 centimetara možete pripremati zajedno sa stabljikom, samo odvojite koren. Od nje napravite gustu supu ili skuvajte kao spanać. Možete je kuvati na lešo, poput blitve ili raštana ili koristiti za pitu zeljanicu. Sirovo lišće možete koristiti i kao salatu.
U slučaju da je loboda viša, starija, tada je i stabljika končastija, pa koristite samo list.
Loboda ukazuje na to da je zemljište vrlo plodno, a osim bele, najčešće je zastupljena i crvena loboda. Ostavite li biljku da se sama osemeni, iduće proleće ćete biti osigurani novim, mladim biljkama.
Loboda je bogata provitaminima A, vitaminom C, kalcijumom i gvožđem. U Americi je, navodno, uz maslačak najviše upotrebljavana kao samonikla jestiva biljka. Zanimljivo je da se kao povrće koristi još od mezolita. Ima blago laksativno delovanje, pa jako dobro "čisti creva".
U slučaju da zemlju tretirate veštačkim đubrivima, nemojte koristiti lobodu za jelo, jer skuplja štetne nitrite u svom lišiću.
Foto: Maja Celing Celić
Autorka
