Lažiraju poreklo krompira - potrošači misle da kupuju domaći

Veliki prehrambeni lanci u Bugarskoj prodaju nemački i francuski krompir pod oznakom zemlje porekla Bugarske i tako dovode svoje kupce u zabludu, upozorilo je Nacionalno udruženje uzgajivača ovoga povrća. Kako javlja novinite, ona je već podnela žalbu zajedno sa zahtevom za inspekciju Nacionalnoj agenciji za prihode, Komisiji za zaštitu potrošača i bugarskoj Agenciji za bezbednost hrane.

Prema izjavama tamošnjeg predsednika udruženja uzgajivača, Todora Džikova ovakva praksa traje već nekoliko meseci i to u velikim prehrambenim lancima, na šta on, ističe, sve vreme upozorava.

Lažne etikete 

Već smo pisali da su u toj zemlji proizvođači u velikim problemima i da je hiljade tona krompira propalo u skladištima i na poljima jer, nažalost, za njih nije bilo mesta na tržištu. Razlog tome su trgovine koje su tada bile preplavljene jeftinim uvozom iz Grčke i Rumunije i pad izvoznih cena. Novi udarac proizvođačima zadalo je lažiranje porekla uvoznog, na što upozorava Džikov.

"Uvozni krompir izgleda drugačije. Prosečni potrošač možda neće znati razliku između onog proizvedenog u Nemačkoj i Bugarskoj, ali njegov uzgoj je ono čime se mi bavimo i znamo da prepoznamo odakle dolazi“, istakao je.

Dodao je i kako su skladišta puna, proizvođači nemaju kome da ga prodaju i ne ostvaruju nikakvu zaradu. Uporedio je njihovu proizvodnju s onom na zapadu rekavši da je u Nemačkoj i Francuskoj podrška poljoprivrednicima mnogo veća, pogotovo ona finansijska. 

Velike razlike u ceni

Trenutno proizvođači u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji dobijaju najmanje 100 do 150 evra po hektaru dodatne podrške. Takođe, i njihovi primarni troškovi su niži jer su organizovani u velike zadruge i imaju ogromne centre za mašinsko pakovanje.

"Na primer, nemački krompir košta četiri do šest centi po kilogramu, a bugarski proizvođači za svoj traže oko 11 centi", uporedio je. Očigledno je zašto onda potrošači radije biraju uvozni, prvenstveno zbog cene. Ali, udruženju, naglašavaju, najveći problem vide u lažiranju što potrošače dodatno zbunjuje, odnosno ne znaju šta kupuju. 

"Neka kupuju jeftinije. Ne smeta nam, ali onda takve proizvode treba valjano označiti da se vidi njihovo poreklo", naglasio je Džikov. On smatra da bugarski potrošač koji je odlučio da bude podrška njihovim proizvođačima treba imati priliku da u prodavnici odaberu domaći krompir.

"Treba imati pravo izbora, a ne biti u zabludi i kupujući nemački misliti da tako pomaže bugarskom proizvođaču", tvrdi on.

Prema njegovim rečima, određeni tržišni igrači koriste dobro prodavanu oznaku made in Bulgaria kao besplatno oglašavanje. Navodno zamenu etiketa rade kompanije i dobavljači koji ujedno imaju i fabrike za pakovanje.

Bugarska Agencija za bezbednost hrane je izvestila da su nakon medijskih objava samostalno pokrenuli inspekciju i pre nego što su dobili službeno uputstvo od Udruženja uzgajivača krompira. Ali, rezultati su još uvek nepoznati. 

Podsetimo, u Francuskoj je uzgoj ove kulture porastao za 3,4 odsto tokom 2020. u odnosu na godinu pre i dostigao preko 6.750.000 tona. Takođe, i Nemačka beleži rast i to proizvodnih površina, a proizvodnja ovog povrća je koncentrisana na sedam evropskih zemalja i to Belgiju, Nemačku, Francusku, Holandiju, Poljsku, Rumuniju i bivše članice EU, Velike Britanije.