Kontrolisana proizvodnja kreće pronalaženjem dobre sorte ili hibrida. Upotreba organskog đubriva je od presudne važnosti. Upotreba herbicida je izbačena, a insekticida i fungicida je svedena na minimum, uz strogo vođenje računa o karenci.
Nakon završetka gimnazije, Tatjana Cicka je završila Poljoprivredni fakultet u Zemunu. S obzirom na to da u njenoj opštini Kovačica nije bilo posla u struci, odlučila je da pokrene proizvodnju da bi zaposlila sebe i počela da ostvaruje neke prihode.
Porodični novac investirala je u izgradnju staklenika (200 m2) sa grejanjem za proizvodnju rasada i cveća. Prihode koje su ostvarivali, ulagali su dalje u nabavku plastenika i danas poseduju 2500 m2 zaštićenog prostora.
Kada je kupovala plastenike, nije bilo subvencija države. Cicka kaže da su to bile velike investicije, kada su praktično kompletne zarade ulagali u proširenje proizvodnje:
"Kasnije smo kupovinom tifona za navodnjavanje započeli i proizvodnju na otvorenom polju na površini od dva hektara, Registrovana sam kao poljoprivredno gazdinstvo i u okvira gazdinstva proizvodim balkonsko cveće, povrće u plastenicima (salata, rotkvica, mladi luk, paprika, paradajz, krastavac), povrće na otvorenom polju (paradajz, paprika, kupus, karfiol, patlidžan) i sav višak proizvoda prerađujem".
Cicka se odlučila da tradicionalno najtraženiji proizvodi u Srbiji, paradajz, krastavac i paprika, količinski preovladavaju u njenoj proizvodnji, između ostalog i zbog cene. Kako bi se ovakav plod postigao, potrebna je puna agrotehnika, a Tatjana ovde primenjuje stajnjak, NPH đburiva ali i prihranu u vidu vodotopivih đubriva kroz sistem kap po kap.
"Klima se radikalno menja, a sa njom i proizvodnja, a takođe je i globalizacija uzela maha. Tako se na primer javljaju insekti koji su ranije mogli preživeti samo u toplim lejama i staklenicima, a sada su se prilagodili sredini i ima ih svugde. Takođe, zbog menjanja klime, javlja se veći broj generacija insekata. Prošle godine bilo je čak 13 generacija kupusnog moljca. Pojava stenica takođe pravi velike probleme i Tuta Apsoluta se sve više širi. Od ranog proleća mora se voditi računa o integrisanoj zaštiti povrća od bolesti i štetočina", navodi Cicka.
Salata proizvedena u plasteniku
Prema njenim rečima, o organskoj proizvodnji stalno razmišlja, jer se i sada na gazdinstvu proizvodi povrće po sistemu kontrolisane proizvodnje, koji je pre par godina uspostavljen u saradnji sa Institutom Tamiš iz Pančeva.
Suša je ove godine seljacima dosta uništila letinu i rod. Upitali smo je da li je plastenička prizvodnja, možda pravo rešenje i odgovor na sve učestalije klimatske promene.
"Jedino rešenje je proizvodnja u zaštićenom prostoru, ali takva proizvodnja je dosta skuplja od proizvodnje na otvorenom polju. Međutim, kada je godina normalna, dovodi se u pitanje isplativosti gajenja povrća u zaštićenom prostoru. Moji plastenici su dužine 40 m, širine 8 metara a visine 3.2 metra, sa duplom folijom. U njima mogu rasaditi po osam redova paradajza i krastavca ili 10 redova paprike. U zimskoj proizvodnji u njima gajim salatu, rotkvicu, luk i spanać, u prolećnoj paradajz, krastavac i papriku a u jesenjoj kornišone i salatu", odgovorila je Cicka.
Kornišoni
Njen krastavac i paradajz su izuzetnog kvaliteta, a to mogu da potvrde i mnogobrojni kupci, koji kupuju od nje na lokalnoj pijaci u Kovačici.
"Proizvodnja kreće pronalaženjem dobre sorte ili hibrida. Ovde treba voditi računa prvobitno o ukusu, da zadovoljava tržište, a zatim i o prinosu. Površine na kojima gajim povrće su ograničene i zbog toga moram da čuvam zemljište, da ga ne bi zaslanila. Upotreba organskog đubriva je od presudne važnosti, jer ono poboljšava vodni i vazdušni režim samog zemljišta, što pruža biljci bolje uslove za razvoj korena. Ako imamo zdrave biljke - imaćemo i dobar prinos. Upotreba herbicida je izbačena, a insekticida i fungicida je svedena na minimum, uz strogo vođenje računa o karenci. Kada se pridržavam ovih pravila, rezultat je neizbežan", ističe Cicka.
Kod Tatjane jedna od najosnovnijih mera za sprečavanje bolesti je poštovanje plodoreda. Ima tri glavne kulture - papriku, paradajz i krastavac, kao i dve sporedne - salatu i rotkvicu. Vodi računa da ne dođe "sve isto u isti plastenik". Specifičnost Cickine proizvodnje je što ništa ne baca. Krastavac bere dok ima cenu, a kad padne cena bere kornišone. Od paprika, paradajza i krastavca koje ne proda, pravi turšiju. Njen plan je i da pravi ajvar i pindžur od paprika i prodaje gotov proizvod.
Cela proizvodnja, a na kraju i prerada, odvijaju se pod njenom kontrolom, a po principima kontrolisane proizvodnje. Praktično, to je jedan zaokružen ciklus, od semena do ploda za prodaju ili upakovane tegle, ako je proizvod prerađen.
Mesto gde se priprema zimnica
Ona u okviru gazdinstva pojedine proizvode i prerađuje isključivo pasterizacijom (bez upotrebe hemije), te proizvodi pasterizovane kornišone, papriku, cveklu, mešane salate, ajvar. Cedi sok paradajza i kuva paradajz.
"Imam zimsku proizvodnju - salate i rotkvice, dok leti i na proleće sadim papriku, krastavac i paradajz . S jeseni sadim salatu, rotkvice i krastavac za kornišon, za turšiju", navodi Tatjana Cicka i dodaje da rinfuznu robu malo prodaje, jer joj se ne isplati.
Kada je reč o paprici, Cicka na otvorenom gaji baburu i crvenu ajvarušu, dok u plasteniku gaji brestovčanku.
"Kada se uporedi paprika u plasteniku sa onom na otvorenom, postoji razlika. U plasteniku paprika ima veći prinos, stiže ranije. Može da se bere i kad je napolje minus šest, dok se paprika, koja je napolju, bere do prvih mrazeva", kaže ova povrtarka.
Cicka je svojevremeno prodavala u Beogradu, ali je velika konkukrencija naterala da razmisli o strategiji prodaje. Uvozna roba često dampinguje cene naših proizvođača prilikom prodaje, a sve češće ta roba stiže i do manjih mesta. Želja joj je, inače, da u nekoj budućnosti brendira svoj proizvod i da on ima svoju brendiranu etiketu.
Foto: Tatjana Cicka
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
