Jednostavan uzgoj japanskog lopuha - zdravog povrća i ukrasne biljke

Japanski lopuh ili fuki (Petasites japonicus) je biljna vrsta koja vodi poreklo iz Japana, Kine, Koreje i sa ostrva Sahalin. Pripada porodici glavočika. Iseljenici sa ovih područja su ovu biljnu vrstu raširili po celom svetu. Veoma je cenjena u gastronomiji istočnih kultura, a koriste se cvetni pupoljci i lisne drške.

Reč je o višegodišnjoj biljnoj vrsti koja raste na vlažnom zemljištu, pored potoka, reka, jezera. Može da se gaji u plitkim bazenima kada mu je korenje samo malo prekriveno vodom. Podnosi različite tipove tla, a nije zahtevan što se tiče izloženosti suncu. Podjednako dobro uspeva na osunčanim terenima kao i u senci velikog drveća. Važno je samo da je koren (rizom) u vlažnom tlu.

Najčešće se sadi ispod drveća

Listovi narastu u visinu do 80 centimetara. Veliki, skoro okruglog oblika, imaju prečnik i do 50 cm. Zbog njihove veličine, veoma često ih oštećuju vetar i grad. Kako bi se zaštitila lisna masa, japanski lopuh se često sadi ispod drveća koje ga štiti od vremenskih neprilika. Koren, odnosno rizomi japanskog lopuha debljine su otprilike kao olovka.

Osim što se koristi kao ukrasna biljka, takođe je i povrtna vrsta. Prvo se, rano u proleće, pojavljuju cvetni pupoljci. Cvetne stabljike dostižu visinu od 15 do 30 cm, a na njima su raspoređeni žuti cvetići. Listovi se pojavljuju kasnije. Zbog toga deluje kao da se radi o dve biljne vrste.

Napravite svoje kombinacije povrća koje će oterati štetočine i pospešiti rast useva

Danas postoji mnogo sorti koje se razlikuju po boji listova, njihovoj veličini. Listovi mogu biti mramorisani, sa žutim šarama na liskama ili jednobojni. Visina stabljika i veličina lisne mase može biti duplo veća nego kod izvorne vrste, kao što je to slučaj sa varijetetom P. japnicus giganteus.

Treba napomenuti da je u pitanju izrazito invazivna vrsta i kada se jednom odomaći, veoma ga je teško iskoreniti. Njeno širenje se može sprečiti ukoliko se uzgaja u posudama bez otvora za drenažu. Ovakve posude se urone u bazen ili jezerce. Ukoliko ih ukopavate u zemlju, njihov rub treba da je iznad dna jezerceta kako koren ne bi dospeo do dna i ne bi se nastavio širiti. Deo do vrha posude, oko tri centimetra, ne treba da bude ispunjen zemljom. Na ovaj način ćemo napraviti idealne uslove da voda cirkuliše, a da rizom (koren) ne može rasti van posude.

Jedino zahteva vlažno zemljište za uzgoj

Veoma lako se razmnožava deljenjem rizoma tokom proleća. Nije komplikovan za proizvodnju. Jedini zahtev koji ima je da je zemlja uvek vlažna. Brzo naseljava stanište i stvara gust tepih velikog lišća. Jedna biljka daje do šest listova i nekoliko podzemnih rizoma iz kojih se razvijaju druge biljke. Zbog listova velikih dimenzija potiskuje druge biljne vrste.

Cvetni pupoljci se beru u rano proleće i koriste u miso supama, prženi u tempuri dok se lisne stabljike najčešće pripremaju sa rižom ili kuvane na pari. Kao povrće je veoma cenjen jer sadrži mnogo minerala (kalcijum, fosfor), biljna vlakna i vitamine (posebno vitamin C).

Međutim, japanski lopuh se treba prethodno pripremiti jer je blago otrovan. Stabljike imaju spoljašnju opnu koja se treba očistiti i koja daje gorčinu, odnosno iz nje potiče toksičnost ove biljke. Pre upotrebe moraju se oprati, usoliti, obariti i oljuštiti. Unutrašnjost stabljike je sočna i ukusna.