"Idi u peršun" - razmenom semena do zdrave hrane

Ako do sada nismo, u 2020. koju ćemo bez sumnje svi pamtiti, definitivno smo shvatili da je zdravlje najvažnije i na prvom mestu. Mnogi su se više posvetili kvalitetnijoj ishrani, a neki i pokrenuli mini proizvodnje za sopstvene potrebe. Fokus je, svakako, na domaćim i neprskanim proizvodima, a da bi plod bio takav, važno je, između ostalog, i kakvo seme koristimo.

U našoj zemlji nema mnogo događaja i prilika za razmenu semena, iskustva i znanja. Uglavnom se hobi proizvođači sami dovijaju do materijala, informacija i saveta. Ipak, ove godine imali su mogućnost da se dva puta susretnu i podele među sobom sorte i vrste raznoraznih povrtarskih, voćarskih kultura, začinskog bilja i tako dalje. Za to je zaslužna Sandra Mandić iz Beograda, koja je inicijatorka cele priče, a tu su i ostali članovi neformalne grupe.

Razmena po ugledu na kanadske baštovane

Prva razmenu semena pod nazivom "Idi u peršun" organizovana je u Beogradu pre dve godine. Novinarka i rediteljka, deo slobodnog vremena inače posvećuje istraživanju o organskoj proizvodnji, a njeni roditelji na svom placu i uzgajaju povrće na taj način, dok ona u stanu u gradu brine o, uglavnom, ukrasnim biljkama. Ideja oko razmene nastala je spontano i upravo u potražnji onih semena za sopstvenu baštu.

Kako sakupiti i sačuvati seme paradajza za sledeću sezonu

"Počela sam za plac i za naše potrebe da tražim neke druge sorte s obzirom na to da je, na primer, ponuda paradajza do nedavno bila dosta ograničena kod nas, dok je u svetu znatno šira, u pitanju su stotine različitih. Povezala sam se putem interneta sa drugim baštovankama i baštovanima, putem grupa na društvenim mrežama, a od drugarice iz Kanade sam čula da tamo organizuju razmenu semena i tako sam odlučila da to pokrenem i u Beogradu."

Mnogi onlajn putem dolaze do semena

Posećenost i zainteresovanost na prvom susretu bila je velika, a ove godine organizovana je akcija dva puta. Sve tri su održane u Beogradu, a česta su pitanja zainteresovanih iz drugih krajeva Srbije o tome da li će biti prilike da se i u njihovim mestima dogodi tako nešto.

"Mnogima je žao što ne mogu da dođu, mi se baziramo samo na Beograd zato što tu i živimo, ali ja podstičem, osnažujem i podržavam sve ostale gradove da se odvaže i organizuju isto. Na raspolaganju sam im za sve savete, informacije i sve što je potrebno", ukazuje ona dodajući da onlajn putem mnogi dolaze do semena, šalju ih poštom, te da je, u ovom momentu, to takođe jedna od opcija.

Koliko doneseš, toliko odneseš

A na razmeni, bilo je svega; četinara, cveća, patlidžana, krastavaca, paradajza, tikvi, dinja, boranija, mahunarki, pasulja. Od starih sorti do novih, retkih, uz vrlo zanimljive i nesvakidašnje opise poput "bundeva za najlepše kolače".

"Mi i predlažemo da se detaljnije predstavi kako bi svako mogao da pronađe ono što mu je potrebno. Jedan od simpatičnih bio je i "paradajz idealan za pelat". Princip nam je bio - koliko doneseš, toliko možeš i odneti", napominje naša sagovornica.

"Idi u peršun" okupio je ne samo Beograđane, već i baštovane iz drugih mesta. Neki su se, zbog nemogućnosti da lično dođu, odlučili da semena pošalju te su se tako našle sorte i vrste iz Subotice, Pančeva, Niša. Takođe, ista lica mogla su se videti sva tri puta.

"Baš smo imali situaciju da su posetioci na prethodnoj razmeni uzeli šareni kukuruz koji im je rodio, tako da su na poslednjoj doneli novo seme sa opisom "šareni kukuruz sa prethodne razmene". To i jeste cilj, da se sortna semena umnožavaju i dalje dele. Bilo je i dece od tri, četiri godine do penzionera. Zbog mališana smo na ovoj poslednjoj održali i radionicu jer smo i kod njih primetili interesovanje za sadnjom i uzgajanjem. Imamo baštovane i baštovanke svih generacija. Ista je situacija i kada govorimo o nivou baštovanstva, viđali smo one koji gaje biljke na balkonu, kao i proizvođače koji iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo."

Potreba za edukativnim seminarima

Utisci i organizatora i proizvođača su, kako navodi sagovornica Agrokluba, pozitivni i dodaje da su se ovom prilikom otvorila mnoga pitanja i istaknuta je potreba za edukativnim seminarima.

Za podsticanje organske proizvodnje neophodno uključenje i lokalnih samouprava

"Potrudićemo se da na našoj fejsbuk i instagram stranici u budućem periodu pružimo sve te korisne informacije, a da svakako, kada bude mogućnosti, tako nešto organizujemo i uživo. Za sva dodatna pitanja, svi koji žele mogu doći do nas upravo putem stranice "Razmena semena - idi u peršun"", navodi Mandićeva.

Ono što je ona primetila na ovim akcijama, kao i kod sebe, da se menja odnos prema prirodi, ekologiji, biljkama, životinjama, insektima, što je na kraju i jedan veliki korak u osvešćivanju svih nas o važnosti organske proizvodnje i zdrave ishrane.