Dubina sadnje rasada: Koliko duboko voli paradajz, a koliko kupusnjače?

Kad krenemo sa sadnjom rasada povrća na stalno mesto jedan od preduslova za dobar prinos je dubina sadnje. U osnovi možemo reći da se sadnja obavlja do kotiledonih listića koji dolaze u paru. Treba znati da to nisu prvi listovi i otpadaju kako se biljka razvija i raste.

Kod nekih dolazi do otpadanja kotiledona još u toku rasadničke proizvodnje, na šta veliki uticaj ima stres. Zato obratite pažnju kada kupujete sadnice. Ako primetite da na njima nema kotiledona, to je jedan od prvih znakova da je biljka bila izložena stresu. Pored toga postoje i drugi znaci, a za neke vrste i sorte je karakteristično da brzo odbacuju ove listiće.

Paradajz razvija bočno korenje

Biljke koje su se izdužile možemo posaditi dublje. To je naročito korisno za paradajz, jer on formira bočno korenje iz stabljike. Takođe razvija novo korenje i na zapercima koje otkinemo pa tokom sezone i njih možete da posadite. 

Rasad paradajza sadimo na dubinu oko osam centimetara. U slučaju da je slab, možemo otkinuti donja dva lista i posaditi ga malo dublje. Ovo će omogućiti formiranje jakog korena, a uklanjanjem listova sprečava kontakt lisne mase i zemlje, odnosno infekcije patogenima. Što je rasad stariji, to se teže ukorenjuje i daje manji prinos.

Kome smeta preduboka sadnja?

Međutim neke vrste povrća ne podnose duboku sadnju. Takav slučaj je s kupusom i ostalim kupusnjačama, cveklom i jagodama. Izaziva prekid i zaostajanje rasta, a može doći do propadanja biljaka. Ovakve vrste je najbolje saditi u nivou s površinom zemlje, odnosno da posadimo do dubine koja se vidi na stabljici da je bila u rasadniku.

Zelena salata je još osetljivija. Ona se sadi plitko, čak iznad površine zemljišta. Tako sprečavamo pojavu truleži, posebno ako je zemlja prevlažna.

Prilikom sadnje pažljivo izvadite zemlju s korenom, pazeći da se što manje ošteti. Sadna rupa treba da je dovoljno široka i duboka.