Bolesti krompira - najvažnije su plamenjača i crna pegavost

Krompir napadaju razne gljivične bolesti, a dve najvažnije su plamenjača (Phytophthora infestans) i crna pegavost (Alternaria solani) koje se javljaju gotovo svake godine. Simptomi plamenjače se uočavaju u cvetanju ili neposredno nakon nje, a crna pegavost nakon cvetanja.

Plamenjača napada listove, peteljku, stabljiku, ali i krtole

Plamenjača je najznačajnija bolest krompira. Kao i kod ostalih kultura, prvenstveno napada listove, zatim peteljku i stabljiku. Na listovima nastaju žućkaste pege koje se u uslovima povećane vlage povećavaju. Na donjem delu lista razvija se bela prevlaka. Kako bolest napreduje, tako tkivo unutar pege omekšava, potamni, postaje vodenasto, a listovi se 'obese'.

Mogu biti zaražene i krtole kojima se narušava kvalitet i često su neupotrebljivi, a na njima nastaju siva udubljenja. Kada se preseku, ispod pege tkivo ima smeđu narandžastu boju.

Zašto i kada se zagrće krompir?

Spore gljive se brzo šire, naročito krajem maja, ako je vlažno vreme. Optimalni uslovi za razvoj bolesti su od 13 do 23°C i tri sata neprekidnog kvašenja biljke. Kada se redovi krompira spoje, odnosno biljke u njemu dodiruju, nastaje povišena vlaga i temperatura, što su idealni uslovi za razvoj ove bolesti.

Crna pegavost sve češće i u kontinentalnim krajevima

Crna pegavost je pre bila bolest karakteristična samo za toplije krajeve, ali klimatske promene i visoke temperature uzrokuju sve veću pojavu ove bolesti i u kontinentalnim krajevima. U pojedinim godinama može izazvati veće štete od plamenjače.

Prvi simptomi se obično primećuju na donjem lišću, a zaraženim listovima nastaju crne okruglaste pege koje mogu biti prečnika od nekoliko milimetara pa sve do dva centimetra. Unutar tih pega vidljivi su koncentrični krugovi po čemu je najlakše prepoznati ovu bolest. Oštećeno lišće požuti pre nego što pege potpuno obuhvate njegovu površinu i ostaje da visi na vreži. Izdužene smeđe ili crne pege mogu da se jave i na peteljkama i stabljici, a tamne i udubljene i na zaraženim krtolama.

Za razvoj potrebne su joj temperature od 24 do 29°C i visoka vlažnost vazduha. Ovoj bolesti pogoduje gusti sklop sadnje, učestale padavine i navodnjavanje orošavanjem kao i česta izmena suvog i toplog razdoblja.

Uzgoj krompira bez obrade zemlje - pod slamom ili senom

Preventivne mere zaštite

Važno je pridržavati se plodoreda i krompir saditi na isto mesto tek svakih pet godina, treba saditi otporne sorte i zdrave krtole. Obolele biljke je potrebno odmah ukloniti i izneti iz zasada i zagrtati ih sa zaobljenom humkom kako bi se kiša slivala u međuredove. Važno je i suzbijati korove koji su takođe, domaćini ovim bolestima.

Na manjim površinama koristite prirodne preparate

Od prirodnih priparata krompir se od plamenjače može zaštiti svežim mlekom i to da se u litru vode doda jedan decilitar mleka, te razredi sa šest decelitra vode i s tim preparatom se poprskaju biljke. Nikako nemojte zaboraviti da primenite sredstvo i na donjim stranama listova. Osim toga možete koristiti i preparat od sode bikarbone, mleka i vode, a recept potražite ovde. Ovaj preparat sa sodom je odličan i u zaštiti od krompirove zlatice.

Suzbijanje fungicidima

Zaštita krompira na većim površinama od ovih bolesti je vrlo kompleksna i potrebno je više tretiranja kako bi se bolest suzbila. Stoga, proizvođači fungicida često imaju planove i programe za proizvođače. U njima su navedena sredstva, vreme njihove primene i količine kojih se treba pridržavati.

Šta treba znati o uzgoju krompira?

Što se tiče zaštite, važno je preventivno primeniti fungicide. Suzbijanje treba započeti čim se ostvare povoljni uslovi za razvoj ove bolesti, dakle dok simptomi još nisu vidljivi. Zaštita se sprovodi pre nego što su listovi zatvorili redove, odnosno, pre nego što lisna masa onemogući dobru pokrivenost cele biljke i stvori mikroklimu pogodnu za razvoj bolesti.