Veliku pažnju treba pokloniti preventivnim merama. Kako bi izbegli pojavu velike populacije belih mušica u plasteniku potrebno je biljke skoro svakodnevno pregledati.
Bela mušica ili štitasti moljac pripada porodici Aleyrodidae. Razlikuje se preko 1.500 različitih pripadnika. Veoma su česte štetočine na paprici i drugim biljnim kulturama u plastenicima, ali ih nalazimo i na ukrasnom bilju u zatvorenom prostoru. Leti ih možemo pronaći na povrću i cveću na otvorenom. Aktivni su od maja do septembra.
To su insekti malih dimenzija od dva do tri milimetra, bele boje. Na dužinu života veliki uticaj ima temperatura - visoka im skraćuje život.
Prekriveni su brašnastom prevlakom. Ženka polaže između 20 i 280 jaja na donju stranu lista. Ovalna, žuta jajašca nakon dva dana postaju crna. Posle dve nedelje pojavljuju se male larve koje se aktivno hrane. Od piljenja jaja do pojave odraslog insekta protekne od tri do četiri nedelje. Prezimljava u obliku jaja i lutki u zemlji u plastenicima i staklenicima koji se ne zagrevaju, a na otvorenom ispod krošnji drveća ili ispod kore na stablu.
Ovi insekti se nalaze na donjoj strani lista, a na gornjoj se pojavljuje sjajni premaz, medna rosa, na kome se razvija gljivica čađavica. Odrasle jedinke i larve se hrane sisajući biljne sokove i mogu preneti viruse. Listovi postaju žuti. Izdanci prestaju da rastu, pupoljci, cvetovi i mladi plodovi otpadaju. Cela biljka izgleda žalosno, opušteno, boja joj postaje svetlija sa žutim nijansama, slabo se razvija i postaje deformisana. Kao posledica napada štetočine biljke zaostaju u porastu, gube na estetskom izgledu.
Od povrća su najviše napadnute paprike, a zatim paradajz, krastavci, patlidžan, dinje. Cvetne vrste na kojima se najviše nalaze su: pelargonija, begonija, pasiflora i fuksija. Napadaju 300 vrsta biljnih vrsta, a odgovara im toplo i vlažno stanište.
Veliku pažnju treba pokloniti preventivnim merama. Kako bi izbegli pojavu velike populacije belih mušica u plasteniku potrebno je biljke skoro svakodnevno pregledati. Štetočina polaže veliki broj jaja i brzo se razmnožava. Na vrata i ventilacione prozore postavljaju se mreže koje sprečavaju njihov ulazak. Sprečiti unos putem sadnica i drugog biljnog materijala. Održavati higijenu plastenika, uklanjati i uništavati korove i biljne ostatke posle svake berbe.
U jesen obaviti duboko oranje kako bi se uništili prezimljujući oblici u zemlji. Negrejane plastenike tokom zime otvarati kako bi se štetočine smrzle.
Za praćenje prisustva i suzbijanje možemo koristiti žute lepljive ploče. Postoji veliki broj insekticida koji se koriste, ali tretmane treba ponavljati. Veliku pažnju posvetiti karenci.
Kada su u pitanju prirodni preparati od koristi će biti: pelin, neven, beli luk, buvač.
Insekticid od pelina se priprema od 300 gr suvog pelina koji se prelije sa pet litara vode, ostavi 24h i zatim prokuva. Kada se ohladi procedimo ga i spreman je za upotrebu. Tretiranje se obavlja svakih sedam do 10 dana.
Od nevena je potrebno uzeti 50 gr cvetova koji još nisu potpuno otvoreni i preliti sa jednim litrom vode. To prokuvamo i ostavimo na tamnom mestu sledeća tri dana (nema potrebe da duže stoji, posebno na visokim temperaturama). 10 ml dobijenog odvara se razredi u jednom litru vode i time se tretiraju biljke.
Zamke, odnosno lepljive ploče možemo i sami napraviti. Potrebna nam je tvrda podloga kao karton ili plastika žute boje na koju se nanosi lepljivi sloj meda sa smolom, ricinusovo ulje ili vazelin.
Veoma je efikasan dalmatinski buvač. Potrebno je 25 gr usitnjenog buvača preliti sa 100 gr alkohola, dobro zatvorimo i ostavimo preko noći. Od dobijene tinkture uzmemo 20 gr, razredimo sa jednim litrom vode i dodamo pet grama sapuna za pranje veša. Primenjuje se jednom u sedmici na usevu gde su se pojavile štetočine.
Tagovi
Autorka
