Za dobre prinose krompira - obilno đubrenje zemljišta sa sumporom

U Pomoravskom okrugu, koji obuhvata šest opština, Jagodinu, Ćupriju, Paraćin, Svilajnac, Despotovac i Rekovac, povrtarske kulture zauzimaju površinu od skoro 9.000 hektara.

Najzastupljenija je paprika koja se gaji na 1.860 hektara i to uglavnom na plodnom zemljištu oko Velike Morave u paraćinskim selima Striža i Drenovac i ćuprijskom selu Jovac. Kupus se gaji na oko 1.810 hektara, dok se krompir sadi na oko 1.220 hektara i to najviše u Jagodini na 320 i u Paraćinu na 260 hektara.

Savetodavac za povrtarstvo Poljoprivredne savetodavno stručne službe u Jagodini Dragan Mijušković kaže da je u toku plastenička proizvodnja paradajza, paprike i drugih povrtarskih kultura dok se na otvorenom ovih dana priprema sadnja krompira, kupusnjača i luka.

Mladi krompir uskoro na trpezi - prednost našem kad nema uvoza?

"Vremenske prilike ovih dana nisu dozvoljavale izlazak povrtara na svoje parcele. Ipak, iako je hladno vreme neko je već posadio krompir na većim površinama. Oni su ovih dana morali da ga zaštite agrilom ili nečim drugim jer niske temperature utiču na razvoj mladog krompira", kaže Mijušković.

Važnost đubrenja krompira

Ozbiljniji proizvođači, koji prate savremene tehnologije u proizvodnji ove kulture i koji su radili agrohemijsku analizu zemljišta, znaju da kod većine povrtarskih kultura pH vrednost zemljišta treba da iznosi od 5,5 do 6,5. Krompir iz zemljišta uzima dosta hranljivih materija i zato mora ozbiljno da se pođubri.

"U predsetvenoj pripremi treba da dodamo nekih 900 kg po hektaru NPK đubriva 8:16:24. U početnim fazama razvoja za formiranje dobre lisne mase treba ići na dve prihrane azotnim đubrivom. Azot je bitan zbog formiranja čvrste stabljike."

Naš sagovornik ističe da treba voditi računa da se uradi podrivanje zemljišta, zatim visoki bankovi i da se pravilno rasporede đubriva.

Malčiranje krompira postaje globalni trend - zašto?

"U ranim fazama treba dodati azot. Ranije smo preporučivali jednu do dve prihrane azotnim đubrivima, a kasnije treba staviti fosfor i kalijum kako kod krompira tako i kod kupusa i lukova zbog čuvanja", kaže jagodniski stručnjak.

Fosfor je bitan za jači korenov sistem i formiranje generativnih organa.

"Sve korenasto-krtolaste biljke, kupusnjače, zatim plodovo povrće, sve su to biljke koje su izuzetno zahtevne po pitanju kalijuma. Zato naši poljoprivredni proizvođači treba da obrate pažnju da u tim kasnijim fazama razvoja daju biljkama ovaj element. Potrebno je da to đubrivo bude sa sumporom, znači neki kalijum sulfat ili đubrivo sa kalijumom koja imaju sumpora u sebi", kaže naš sagovornik i dodaje da je sumpor značajan zbog čuvanja krompira ako kasnije hoćemo da ga čuvamo i ako hoćemo da nam dostigne dobru tržišnu vrednost.

Uneti stajnjak u osnovnoj obradi

Napomenuo je da je jako bitno uneti organski stajnjak u osnovnoj obradi, s jeseni, kako bi se postigli stabilni prinosi.

"Naši višegodišnji proseci su 12,5 tona krompira po hektaru, dok Holandija beleži više od 50 tona po hektaru. Da bi dobili prinos od 30-40 tona, potrebno je staviti 30 tona stajnjaka s jeseni, a kasnije je jako bitno u toj pripremi zemljišta da se odradi podrivanje zemljišta kako bi se za krompir formirali visoki bankovi. Oni će kasnije, u letnjem periodu, mnogo značiti jer tu mogu da se razvijaju krupne krtole."

Pored makroelemenata bitni su i mikroelementi. To su pre svega magnezijum, a kod krompira i mangan. Zatim kalcijum je jako bitan kod svih kultura i to pre svega za čuvanje povrća, kaže ovaj stručnjak.

"Na našem tržištu su se pojavila i neka đubriva koja sadrže kalcijum. Prilikom predsetvene pripreme možemo da unesemo zeo min 300 kg po hektaru. Poznato je da se kod kupusnjača i krompira javlja problem nedostatka kalcijuma", ističe Mijušković.

Pad proizvodnje paradajza, potražnja za belim lukom

Od ostalih povrtarskih kultura na teritoriji Pomoravskog okruga paradajz je zastupljen na oko 500 hektara i njegova proizvodnja je u blagom padu, jer je prilikom sadnje na otvorenom slaba zaštita. Crni luk se sadi na 510 hektara, a sve se više sadi i beli luk koji je veoma tražen u ovo vreme pandemije.

Sve zastupljeniji je krastavac koji se u Pomoravlju sadi na 436 hektara. Kornišoni, kažu poljoprivredni stručnjaci, donosi dobru zaradu, a rekordne prinose mogu da "pokvare" jedino kiše. Rekovački kraj ima organizovan otkup ovog povrća, a u sve ozbiljniju proizvodnju krenuli su i povrtari iz Svilajnca.