Veći izvoz rešenje za povrtare

Ova proizvodna godina je specifična, s obzirom na izuzetno niske temperature u prvoj dekadi aprila meseca. Međutim, to je uobičajeno, podseća profesor na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu i predsednik Društva povrtara Vojvodine Žarko Ilin.

Mraz i deficit padavina

On tvrdi da su mnogo veći problemi nastali u drugoj i trećoj dekadi aprila, jer 50 godina se ne javljaju mrazevi u tom periodu godine. Podseća da je ovog proleća bilo štete za povrtare u objektima bez dodatnog zagrevanja, pre svega u proizvodnji rasada povrća za proizvodnju na otvorenom polju.

Takođe, čitavo proleće do danas osetan je i deficit padavina i on se kreće od 100 do 150 milimetara. Povrtari su od ranog proleća krenuli u navodnjavanje, od zimskih lukova krajem marta pa do dan danas, pre svega plodovitog povrća kao što su paprika, paradajz i krastavci.

Proizvođači "obrali bostan"

Ilin navodi da je šteta bilo i kod profesionalnih proizvođača bostana, koji su lubenice i dinje izneli na otvoreno u drugoj polovini druge dekade aprila meseca. Domaći bostan iz niskih plastičnih tunela kod nas je uvek stizao oko druge dekade juna meseca, eventualno sam početak treće dekade juna. Međutim, zbog problema sa proizvodnjom rasada, klasičnog i kalemljenog, sve je to odloženo za desetak dana.

"Bostan koji je sađen na foliji ili zemljištu bez plastičnih tunela, kasniće pet do sedam dana, što znači da njega na tržištu nećemo moći očekivati do približno kraja prve dekade jula meseca. S obzirom na to da je bostan toploljubiva biljna vrsta, imaćemo problema na domaćem tržištu zbog uvozne lubenice. Pre svega, uvozi se iz Albanije, Turske, Grčke i Makedonije. Naši proizvođači će nažalost izgubiti taj prvi rod, a neki povrtari čak i drugi rod", ocenjuje Žarko Ilin.

Uz sve to, bostan će sa domaćih polja na tržište stići znatno kasnije, pa je upitan i povrat uloženog novca u ovu inače skupu i intenzivnu proizvodnju.

Nezadovoljstvo cenama povrća

Na zelenim pijacama svakodnevno je pad cena sezonskog povrća. Dok građanima to odgovara, proizvođači teško mogu da nađu računicu, upozorava Žarko Ilin:

"Profesionalni proizvođači povrća sa pravom nisu zadovoljni cenama, koje postižu njihovi proizvodi na zelenim pijacama, zbog velikih ulaganja. Hektar povrtarske proizvodnje na otvorenom košta približno od 2.000 evra, pa čak do 10.000 evra. To znači za povrtara koji proizvodi na 10 hektara - ulog je 100.000 evra. Godina je jako kratka i pitanje je kada će se uloženi novac vratiti".

Izlaz iz takve situacije je organizovanje profesionalnih proizvođača i kolega agronoma, sabiranje proizvodnje na jednom mestu u otkupnim i distributivnim centrima i veći izvoz, jer je tržište Srbije jako malo - svega 7 miliona 182.000 stanovnika po popisu iz 2011 godine.

Višak proizvoda, manjak radne snage

Nastaju na domaćem tržištu viškovi povrća od približno 800 hiljada tona i krompira do 250 hiljada tona godišnje. To znači da je jedino rešenje da oslobodimo tržište i da veće količine povrća idu u izvoz. Srbija izveze povrća u vrednost približno 125 miliona dolara, što svežeg što prerađenog, ali su mogućnosti naše zemlje daleko veće, ističe Ilin i dodaje:

"Jedan od problema koji prati povrtare je i radna snaga, jer povrtarstvo zahteva mnogo živog rada i obučenu radnu snagu. Profesionalni povrtari uglavnom obezbeđuju dovoljan broj radnika, ali je starosna struktura radnika vrlo različita".

Većina onih koji su sezonski zaposleni u poljoprivredi, a u intenzivnom povrtarstvu je to minimum četiri radnika po hektaru, odnosno 40 radnika na 10 hektara svakodnevno tokom čitave sezone, uglavnom su stariji radnici. To su radnici znatno stariji od 50 godina, što znači da su i učinci pri angažovanju takve radne snage manji.

"Pojavljuje se i problem druge vrste, a to je da onih desetak odsto mlađe radne snage, koji se prosečno angažuje u najboljoj dobi između 20 i 30 godina, nije dovoljno obučena, pa se i tu gubi vreme na obuku radnika. Sve to govori da na ovim prostorima imamo problem sa radnom snagom, a taj problem će biti sve veći", upozorava Ilin. Skreće pažnju i da se veliki broj stanovnika "trbuhom za kruhom" iseljava iz Srbije i da bi nadležni na tome morali više da se angažuju.

Foto: HealthyBacon / Pixabay