Prevencijom se rešiti prouzrokovača bolesti kod krompira i paradajza

Ralstonia solanacearum je karantinski štetni organizam koji je prouzrokovač mrke truleži krtola krompira i uvenuće krompira i paradajza. Kako kaže savetodavac u Poljoprivredno savetotodavnoj stručnoj službi Jagodina Ljiljana Jeremić, infekcija se može javiti u usevima krompira, paradajza, plavog paradajza, paparike kao i na korovskoj flori iz iste familije.

Simptomi na krompiru

Na biljkama krompira u početnoj fazi dolazi do uvenuća vršnih listova biljke na visokim temperaturama tokom dana, koji se oporavljaju tokom noći. U početnim fazama lišće ostaje zeleno dok kasnije, kako kaže savetodavac, počinje da žuti i dolazi do pojave smeđe nekroze.

"Кasnije dolazi do uvenuća izdanka ili cele biljke, propadanja biljke. Na poprečnom preseku biljke vidi se da su sprovodni sudovi smeđe boje", kaže Jeremićeva i dodaje da kada se presečena stabljika stavi uspravno u vodu, iz sprovodnih sudova ističe bakterijski eksudat.

Dalje navodi da se na krtolama krompira simptomi uočavaju na poprečnom preseku, dolazi do promene boje sprovodnog prstena od staklasto-žute do svetlosmeđe. Iz ovog dela se pojavljuje bledo kremasti bakterijski eksudat. Кasnije se pojavljuje nekroza sprovodnih sudova i može se proširiti na celu krtolu.

Simptomi na paradajzu

Na biljkama paradajza dolazi do uvelosti najmlađih listova. U uslovima koji su povoljni za patogena (temperatura zemljišta oko 25 stepeni Celzijusa, zasićenost vlagom) u roku od nekoliko dana dolazi do uvenuća samo jedne strane ili cele biljke što dovodi do potpunog propadanja biljke.

"U manje povoljnim uslovima, gde su temperature zemljišta manje od 21 stepen, uvenuće se ređe pojavljuje, ali se na stabljici može razviti veliki broj adventivnog korenja", kaže ona i dodaje da ako se stabljika preseče iz sprovodnog tkiva čija je boja promenjena u smeđu, curi beli ili žućkasti bakterijski eksudat.

Biologija patogena

Zaražene krtole semenskog krompira predstavljaju najopasniji izvor inokuluma i glavni način širenja patogena. Na krtolama mogu biti vidljivi simptomi ali se, kaže stručnjak, može desiti da postoje latentne infekcije (da je došlo do zaraze a da se još ne vide simptomi).

"Ovaj drugi tip infekcije, latentna infekcija, predstavlja sigurno najveću opasnost. Sečenje semenskih krtola može da pomogne širenju inokuluma. Upotreba zaraženih semenskih krtola, osim što odmah izaziva ekonomsku štetu na usevima jer dovodi do ispoljavanja bakterijskog uvenuća, prouzrokuje i buduću štetu zbog kontaminacije zemljišta, jer R. solanacearum može da preživi veoma dugo na mnogim samoniklim biljkama iz roda Solanum, u zemlji i na ostacima zaražene vegetacije", kaže Jeremićeva i dodaje da se osim toga bakterije mogu širiti i preko vode za navodnjavanje, odnosno kanala, i površinskih voda. Znači da pojava bolesti na krompiru može da predstavlja ozbiljnu pretnju za buduće uzgajanje ne samo krompira, već i paradajza, paprike i plavog patlidžana.

Preventivne mere suzbijanja

Što se preventivnih mera tiče, savetodavac za zaštitu bilja kaže da je potrebno da se dezinfikuju sredstva transporta, kontejneri i prostori gde se skuplja krompir, posebno kada se otkrije trulež u pojedinim partijama. Postupak pripreme krtola za sadnju treba da se obavlja pazeći da se različite partije drže odvojeno jedna od druge i da se često vrši dezinfekcija alata koji se koristi za seču. Najbolje je za setvu da se koriste cele krtole, a važna je i dezinfekcija stolova, sanduka, i svega drugog što dolazi u kontakt sa semenskim krtolama.

"Na mestima proizvodnje gde je došlo do pojave ove bakterioze potrebno je izvršiti uništavanje zaraženih biljaka i krtola." 

Na delovima zemljišta gde se pojavi bolest ne sme se uzgajati bar pet godina ni krompir ni druge biljke iz roda Solanum, a posebna pažnja kako zaštitar kaže, mora da se obrati na uništavanje samoniklih biljaka krompira. Prostorije, mašine, alat, privatni predmeti i sve ostalo što je došlo u kontakt s zaraženim krtolama ili zaraženim biljkama mora da bude adekvatno dezinfikovano.

"U toku 2022. godine u okviru Programa mera zdravlja bilja izvršili smo vizuelne preglede useva krompira na površini od 39 hektara, nije utvrđeno prisustvo simptoma bolesti. Izvršili smo i pregled krtola krompira u 10 skladišta i uzorkovali 10 uzoraka na prisustvo latentnih infekcija. Pored toga poslat je i jedan uzorak podzemne vode koja služi za navodnjavanje povrća", kaže Jeremićeva i dodaje da na osnovu rezultata analiza nije ustanovljeno prisustvo bakterije Ralstonia solanacearum. U narednim godinama nastaviće sa praćenjem patogena.

Podsetimo da je ekonomski bakterija najznačajnija na krompiru, mada prouzrokuje određene štete i na drugim navedenim biljnim vrstama. Potiče iz tropskih, suptropskih i toplih zemalja u kojima je široko rasprostranjena. Pojavila se i u zemljama sa umereno hladnom klimom kao što su: Belgija, Holandija, Velika Britanija i Italija. U našoj zemlji nalazi se na listi IA deo I. Ovaj patogen je odgovoran za bakterijsko uvenuće preko 200 biljnih vrsta.