Povrtarska proizvodnja tokom zime i u plastenicima i na otvorenom

Povrtarska proizvodnja organizuje se tokom cele godine, na otvorenom i u plastenicima. Kod gajenja povrća na otvorenom postoji jesenja i prolećna setva, a tako se i sada seju neki usevi.

"Jesen je godišnje doba kada takođe mogu da se seju određene vrste povrća, koje će prezimeti i stići za konzumaciju u rano proleće. Neki od njih su grašak, spanać salata, luk krompir rotkvice. Ovo povrće se seje na zemljištu koje bi trebalo da bude dobro pripremljeno, odnosno usitnjeno i sa odeđenom količinom vlage da bi seme niklo, što u prethodna dva meseca nije bio slučaj, jer je bilo neuobičajno suvo i toplo za ovo doba godine, te su rokovi setve pomereni. Zemljište takođe treba nađubriti. Za to možete koristiti mešano, klasično đubrivo ili kompleksna đubriva", kaže Marina Vuković, diplomirani inženjer zaštite bilje.

Setva u plastenicima i na otvorenom

Usevi koji su otporni na zimske temperature su: grašak, luk i određene vrste salata. Sve što se zasadi sada, biće otporno tokom zime, a već u martu ili početkom aprila spremno za branje, ističe Vukovićeva:

"Grašak se seje na otvorenom. Jesenja setva graška je dobra, jer ne cveta ranije u proleće i na taj način ga ne 'hvataju' visoke temperature, pa je oplodnja bolja, dolazi do boljeg zametanja ploda, te je i prinos bolji. Spanać se seje i na otvorenom, i u zatvorenom prostoru, dok se rotkvice u ovom periodu seju isključivo u zatvorenom prostoru i one brže stižu i imaju kraću vegetaciju u zavisnosti od temperature od mesec do 45 dana. Salata se uglavnom seje u zatvorenom prostoru, mada postoje sorte koje mogu da prezime na otvorenom. Za prozvodnju salate koriste se tzv. zimske salate ili salate kratkog dana, koje mogu da izdrže ovakive uslove. Luk se sadi ugavnom na otvorenom, mada se u plasteniku može saditi i luk srbrnjak, koji se koristi kao mladi luk u proleće".

Zaštita neophodna u zimskom periodu

Sagovornica ističe da je neophodno koristiti biljke na kojima je ostala određena količina zemlje, jer će se na taj način biljke bolje ukoreniti i samim tim dati i bolje prinose.

"Što se tiče zaštite, u jesenjoj prozvodnji ona je neophodna, ali u manjoj meri nego u prolećnom periodu, zbog manje aktivnosti štetočina i gljivica koje izazivaju bolesti. Za primenu zemljišnih insekticida naročito je važno da zaštita bude u zatvorenom prostoru, jer je tu i veća aktivnost zemljišnih štetočina. Naročitu pažnju bi trebalo obratiti na luk, odnosno na aktivnost lukove muve. Ona polaže jaja na list i izaziva formiranje larve, koja izaziva crvljivost luka. Luk je najosetljiviji u fazi dva do tri lista. Ako u tom periodu dnevna temperatura bude preko 10 stepeni, obavezni su tretmani lista insekticidima, dva do tri puta. Salata nje naročito osetljiva, jer se gaji u plasteniku i nju mogu napasti plamenjača i trulež", ističe Marina Vuković.