Lekovita čičoka: Kada se sadi, a kako se čuva?

Čičoka (Helianthus tuberosus) je višegodišnja biljka, pripada porodici glavočika i veoma podseća na ukrasni suncokret. Često je nazivaju slatki krompir, morska repa, mačja repa, divlji krompir, jerusalimska artičoka. To je višegodišnja zeljasta biljka slatke krtole nepravilnog oblika, koja može da naraste i do tri metra, a krajem leta cveta crvenkastosmeđim ili svetlo žutim cvetovima sa tamnim središtem prečnika oko osam centimetara, sličnim suncokretu samo malo sitnijim.

Semenom se uglavnom razmnožava ukrasna čičoka, a najčešći način razmnožavanja je deljenjem krtole koji se vade iz zemlje u novembru i čuvaju na hladnom i tamnom mestu do sadnje.

Sadnja

Sadnja se praktikuje tokom jeseni ili proleća, baš u vreme kada se sadi krompir na dubinu osam do 12 cm sa razmakom od 40 do 50 cm. Voli puno sunca i vlage što omogućava dobar rast biljke.

Posadite višegodišnje povrće u bašti i berite ga i do 20 godina

Zbog krtola, koje se brzo šire, čičoka se može gajiti više godina na istom mestu. Veoma brzo potiskuje ostale vrste, pa je dobro izbegavati njeno gajenje u blizini osetljivijih biljaka, poput paradajza i krompira, jer im oduzima vodu i hranljive materije. Odgovaraju joj biljke iz porodice kupusnjača, zatim lubenica, krastavac, spanać, i pasulj, a dobro uspeva uz začinsko i lekovito bilje.

Kada biljka naraste oko 30 cm preporučljivo je zagrnuti obzirom da se tako pospešuje rast gomolja ispod površine zemlje. Biljka je otporna na bolesti i štetočine.

Vađenje i čuvanje krtola

Krtole koje su namenjene za sadnju vade se tokom jeseni, najbolje su one zdrave, cele, težine 30 do 50 grama. One se skladište na hladnom mestu, a kako bi sačuvale vlagu posipaju se peskom i zemljom. Preporučljivo ih je čuvati u papirnim vrećama ili kartonskim kutijama u prostoriji u kojoj se temperatura kreće od 10 do 15°C. Dok ih jedni čuvaju u kontrolisanim uslovima drugi ipak smatraju da se gomolji nakon vađenja iz zemlje kratko mogu čuvati u bilo kojim uslovima te ih je najbolje vaditi po potrebi.

Tako razmišlja i Momčilo Ćalić iz Plandišta koji je pre 15 godina zasadio prve čičoke, a sada ih ima i bašti i na njivi. Kaže da ih je lako uzgajati, treba samo obratiti pažnju na suzbijanje korova, da bi čičoka mogla da se razvija i raste i da on nikada nije praktikovao nikakav hemijski tretman.

On napominje da čičoku vadi onda kada mu treba i nema potrebe da se to radi sa većom količinom jer bi se u tom slučaju morala utrapiti tako da je gomoljima mnogo bolje u zemlji obzirom da mogu izdržati niske temperature i do -30°C.

Nas sagovornik ovu biljku vadi ašovom, ali kaže da ovaj posao može da se obavi i mehanički - vadilicom za krompir. Ona je, kako kaže, veoma zdrava i mnogi je koriste u svežem stanju, a on u okviru kućne radinosti suši i od nje pravi ljuspice od koji se priprema čaj.

Lekovita biljka

Treba napomenuti da je ova veoma zdrava namirnica, sadrži brojne vitamine i minerale, kalcijum, gvožđe, cink, bogat je izvor vitamina B1 i B2, belančevina, kalijuma, fosfora, vitamina A, kao i vitamina C i D, proteina, celuloze, ugljenih hidrata. Najčešće se koristiti sirova, narendana i začinjena kao salata u koju se može dodati i drugo povrće. Ne sadrži skrob nego inulin, zbog čega je u ishrani mogu koristiti osobe obolele od šećerne bolesti i oni koje imaju problema s prekomernom težinom.

Kako navode stručnjaci inulin normalizuje varenje, revitalizuje crevnu floru, pomaže kod opstipacije i crevnih infekcija. Osim toga, normalizuje nivo triglicerida i holesterola u krvi. Treba napomenuti da čičoka deluje pozitivno kada je u pitanju giht, reuma, osteoporoza, ima odlična antibakterijska i antioksidativna svojstva i jača imunitet, pa se njena upotreba preporučuje kod anemije i bolesti srca i krvnih sudova.