Dobio šest tona krompira na 10 ari, a koje sorte proizvodi?

Slavoljub Janković iz sela Novi Glog, u Opštini Trgovište, proizvodi krompir otkako zna za sebe. Ovom proizvodnjom nije prestao da se bavi čak i kada se sa porodicom preselio u Vranje. Naprotiv, osim što je zadržao postojeću proizvodnju on je, zbog velike potražnje, stalno povećavao površinu pod ovom kulturom. Otuda će ove godine pod krompirom zasaditi deset hektara zemlje koji se jednim delom nalaze u Opštini Trgovište, a drugim na teritoriji grada Vranja. Jedan deo u jesen dobro je nađubrio stajnjakom, a drugi veštačkim đubrivom i poorao. Dok su njegovi roditelji u selu gde je rođen čuvali krave, svake godine je stajnjakom đubrio svoje njive.

"Sada sam prinuđen da kupujem stajnjak od onih koji ga imaju. Za jednu prikolicu ovog đubriva izdvojim 100 evra, a u sezoni i po 2.000 evra", ističe Janković konstatujući istovremeno da uskoro neće imati ni od koga da ga kupi jer u selima više nema krupne stoke, a ni seljaka.

Niko nije oborio njegov rekord

Uprkos ovakvim, ali i sličnim problemima naš sagovornik nastavlja porodičnu tradiciju i još uvek je najveći proizvođač krompira u Pčinjskom okrugu. Niko do sada nije uspeo da obori ni njegov rekord u proizvodnji ovog povrća od šest tona prinosa na 10 ari. Tokom dugogodišnje proizvodnje on se oprobao u proizvodnji najmanje 60-ak vrsta ovo povrća. Poslednjih godina, međutim, u proizvodnji daje primat sortama rudolf, agria, karera, aladin, riviera.

Stare i nove sorte krompira - koje prve stižu, a koje su ukusnije?

“Rudolf proizvodim zato što je veoma otporan na bolesti, štetočine, temperaturni stres i zato što je namenjen za široku upotrebu. Za razliku od njega karera je veoma pogodna za spremanje onih jela gde se posle obrade plod krompira ne raspada, dok je agria izuzetna za jelo i industrijsku proizvodnju”, kaže ovaj vrsni proizvođač.

Na područje na kome on proizvodi ovu kulturu najbolje prinose ostvaruje sortom aladin koja je univerzalna, pa je osim domaćica rado kupuju i vlasnici restorana.
Najveći deo površina pod ovom kulturom on će zasaditi semenom koje je već naručio od proverenih trgovinskih kuća u zemlji, a drugi će krompirom iz prve reprodukcije. 

"Prošle godine posle sadnje krenuo je izvanredno. Čak sam pomislio da ću oboriti još jedan rekord. Nažalost suša i grad su učinili svoje, ali i divlje svinje od kojih pogotovo ne mogu da odbranim zasejane njive sa pšenicom", žali se Janković i podvlači da je jesenas planirao da hlebnim žitom zaseje čitav hektar, ali je od toga odustao kada je video koliko divljih svinja cirkuliše na toj teritoriji.

Sorta crnogorac tražena od kupaca

Ipak on nije nezadovoljan prošlogodišnjim rodom koji je težio preko 15 vagona, a pogotovo cenom koja se kreće od 55 do 80 dinara za kilogram. Dobar deo krompira je, praktično, plasirao kupcima sa njive, a ostatak će do proleća jer potražnje za ovom robom ima dovoljno. Mnogi kod njega dolaze da pazare i staru sortu pod nazivom crnogorac, idealnu za pečenje u rerni, a koja se u njegovoj porodici proizvodi više od sto godina.

Iako je ona u Pčinjskom okrugu praktično iskorenjena on je i dalje proizvodi na svom imanju zato što je uvek aktuelna na tržištu i zato što su ga roditelji, proizvodeći ovu vrstu, othranili i školovali.

"Prošle godine potrošili smo najmanje 17 dana na vađenje. Najveći problem zadavalo nam je loše vreme i kiša, pa smo zbog toga kući dovozili blatnjav krompir", kaže Janković i dodaje da poslednjih godina stalno kuburi sa prostorom za skladištenje. Zbog toga je počeo da gradi novo nedaleko od porodične kuće, ali je zbog nedostatka novca morao da zaustavi radove.

Čuvanje krompira tokom zime

Hteo bi on i da svoj zastareli vozni park sa poljoprivrednim mašinama obnovi novim traktorom i prskalicom za tretiranje krompira. Međutim, stavio ih je na listu čekanja sve dok ne završi započeti prostor za skladištenje. Kaže da bi ovakvu vrstu investicije, ali i proizvodnju mogao lakše da planira kada bi imao zagarantovanu otkupnu cenu.