Didimela napada tikvenjače u svim fazama i delovima biljke - kako je suzbiti

Didymella bryoniae vrsta je gljivice koja napada krastavac, tikvicu, dinju i lubenicu. Napada lišće, plodove, stabljiku - vreže. Na listovima se pojave krupne pege koje se brzo suše, ponekad ispucaju. Oštećenja na vrežama izgledaju poput rak rane žutosmeđe boje, jače izražene pri zemlji. Na mestu oštećenja ponekad se pojavi lepljivi, skoro gumeni, crveno smeđi iscedak.

Plodove napada u svim fazama, a zaraza obično ide od vrha ploda koji se smežura, pocrni i propadne. Ako je napad jak, dolazi do pojave mestimičnog uvenuća biljaka, nakon čega sledi naglo propadanje zasada. Gljiva najčešće preživi na zaraženom biljnom materijalu, u tlu ili na semenu. Razvoju bolesti pogoduju umerene temperature (20 - 25˚C), učestale kiše i visoka vlaga.

Štetočine i patogeni kornišona i drugih tikvenjača

U ranijim člancima spominjali smo problematiku uzgoja kornišona, kao i njen istorijat na ovim područjima. Agronomi se iz godine u godinu bore sa bolestima i štetočinama koje napadaju krastavac kornišon, salatni krastavac, lubenicu, dinje i tikvice. Od onih štetočina i patogena koji su više agresivni i koji se jave skoro svake vegetacije u zasadu ovih biljaka, možemo izdvojiti: plamenjača krastavca (Pseudoperonospora cubensis), koprivina grinja (Tetranychus urticae) i bakterijska pegavost (Pseudomonas).

Kako suzbiti grinje na malini - značajnu štetočinu u malinarstvu

Od ostalih bolesti koje susrećemo u uzgoju ovih poljoprivrednih vrsta, a naročito kornišona možemo izdvojiti: Uzročnici poleganja povrća (Pythium i Phytophthora vrste), Koncentrična (crna) pegavost (Alternaria spp.), Pepelnice tikvenjača (Erysiphe spp. i Sphaerotheca spp.), Trulež (Botrytis spp.), Bela trulež (Sclerotinia spp.), Nematode (Meloidogyne spp. i Globodera spp.), Lisne vaši (Aphidae), Lisni mineri (Liriomyza spp.), Kalifornijski i duvanov trips (Thysanoptera), Bele mušice (Trialeurodeus sp., Bemisia sp., Aleyrodes spp.) i na kraju i Didimela (Didymella bryoniae).

Trenutni vremenski uslovi idealni za pojavu uglaste pegavosti lišća kornišona

Didymella bryoniae

Prepoznatljivi simptomi Didimele su nekrotične pege sive do sivosmeđe boje okruglastog do nepravilnog oblika na listovima i eliptičnog oblika na vrežama i lisnim drškama. Na listovima se pege najčešće formiraju na ivici, a manji broj na sredini lista. U okviru nekrotičnih pega uočava se prisustvo brojnih crnih tačkastih tvorevina - piknida. Kada pege nastanu na glavnoj vreži neposredno iznad korena, tada dolazi do potpunog uvenuća biljke.

Zaraženi biljni ostaci važan su izvor zaraze jer u njima gljiva prezimljava u obliku piknida. U uslovima povećane vlažnosti zemljišta, iz piknida se oslobađaju piknospore koje klijaju u miceliju koja vrši infekciju. Micelija prodire u biljku kroz oštećenja ili direktno kroz epidermis. Iz micelije se posle nekog vremena formiraju piknidi sa piknosporama koje dalje šire zarazu.

Didimela u proizvodnoj 2018. i 2019. godini

Kako bi shvatili problematiku ove bolesti u uvodnom delu smo naveli neke činjenice i podatke. Zanimljivost kod ovog patogena je da on nikada u poslednjih 20 godina nije pravio značajnije ekonomske štete u usevima tikvenjača, u smislu da je invazivno uništavao više desetina parcela u jednom navratu istovremeno. Svakako postoje slučajevi kada je i ova bolest, baš poput plamenjače krastavca, prouzrokovala nekrozu većine listova na biljci, kao i čitavih listova, gde je prouzrokovala manje prinose, omela cvetanje zbog umanjenog intenziteta fotosinteze i slično, ali to su neke pojedinačne parcele koji su na takvoj poziciji da je već bilo pretpostavljeno da će specifični mikroklimat da prouzrokuje pojavu ove bolesti.

Prošle godine (2018.) proizvođači tikvenjača u intenzivnoj kooperativnoj proizvodnji imali su niz problema zbog duge etape padavina u mesecu junu, ponajviše u mesecu julu, a takođe i deo meseca avgusta. Ovolika količina vlage dovela je do znatno umanjenog plodonošenja, prvenstveno kod kornišona koji se beru svaki dan. Agronomi su imali težak zadatak, a to je, između ostalog, kako da pripreme dobru kondiciju biljke, kako da uopšte nađu sa proizvođačima pogodan tretman za folijarnu prihranu i zaštitu i kako generalno prihraniti kroz sistem za navodnjavanje useve kad već imamo nepoželjnu količinu vlage u zemlji, na biljci i u vazduhu. Takvi uslovi prouzrokovali su pojavu navedenih bolesti, a ono što nas je posebno iznenadilo je agresivna pojava bolesti Didimela na većini parcela na kojima se uzgajao krastavac kornišon. Čak smo primetili i da su parcele lubenice, tikvica i dinja borile se sa istim problemom.

Ko nije poštovao plodored, ove godine ima isti problem

Inače se za hemijsku meru borbe protiv ovog patogena preporučuju fungicidi na bazi azoksistrobin aktivne materije, ali to u ovom navratu nekad nije ostvarivalo uopšte rezultate. Pokušavali smo i sa drugim aktivnim materijama, čak i sa fungicidima poput Moltovina, koji su kombinacija dve aktivne materije koje su dozvoljene u berbi sa kratkom karencom a to su bakar iz bakar sulfata" i cimoksanil. To su aktivne materije zastupljene u dva poznata fungicida, a to su Cuproxat i Equation. Parcele su za nekoliko dana bile kao da ih je spalila neka mašina za spaljivanje. Plodonošenje je bilo znatno umanjeno, a novom cvetnaju nije bilo ni traga. Ovakvo agresivno ponašanje Didimele na skoro svim parcelama bila je nova pojava za nas savetodavce na terenu. Neke parcele smo, nažalost i izgubili.

Ove godine, proizvođači koji uzgajaju kornišon na istoj parceli i koji nisu poštovali plodred, opet imaju problem sa istom. Neki od proizvođača, smatrajući da će tako uštedeti, koristili su isti materijal za špalir mrežu, traku za navodnjavanje i ostalo, od prošle godine. Takva odluka pokazala se jako pogrešnom i već sada biljke u njihovim usevima imaju znakove bolesti Didimela.

Gledano sa naučne strane, s obzirom na sve okolnosti, možemo pretpostaviti da je količina padavina prošle godine stvorila toliko idealne uslove za ovu bolest da se ona izrazito agresivno širila. Tretmani fungicidima bili su otežani zbog vremenskih uslova pa se postavlja pitanje koliko su temeljno proizvođači uopšte i obavili zaštitu. Moguće jer, takođe, a što treba naknadno ispitivati u fitopatološkim laboratorijama, da je ova bolest prošla kroz proces stvaranja njenog novog varijateta. Taj novi varijatet naziva se forma specialis. Tada se bolest specijalizuje za jednu sortu, hibrid, areal, tip zemljišta u kom se uzgaja usev i slično. To bi nam dodatno objasnilo zašto su fungicidi na bazi aktivnih materija koju su inače bili efikasni, bili bez rezultata nakon tretmana.

U tekućoj 2019. godini već se uspešnije borimo sa ovom bolešću jer smo preporučili proizvođačima tikvenjača da obavezno koriste nov repromaterijal, da obavezno poštuju plodored i koriste sve druge prevetivne mere koje ćemo dodatno objasniti. Ukoliko vremenski uslovi opet najave dužu etapu padavina i u ovoj sezoni, neizvesno je kakav ćemo ishod na kraju sezone dobiti, gledano u profitabilnom smislu.

Mere zaštite - preventiva je najvažnija

Uzročnici Didimela vrsta se vrlo teško suzbijaju, a u tlu dugo preživljavaju pa je zbog toga potrebno poštovati plodored, koristiti kvalitetno seme, a u proizvodnji rasada preduzeti sve sanitarne mere dezinfekcije opreme i prostora. Preventivna zaštita se uklapa u program zaštite od plamenjače. U punoj vegetaciji preporučuje se preparat Ortiva ili Quadris, maksimalno dva puta tokom vegetacije, odnosno preparati na bazi aktivne materije azoksitrobin.

Plodored je obavezan, a time i kupovina i nabavka novog repormaterijala, a nikako koristi repromaterijal od prošlih sezona. Parcele se ne smeju podizati na niskim terenima, koji su podložna plavljenima. Ne preporučuju se ni kotline kao ni aluvijalna zemljišta. Tlo mora biti izrazito porozno i najbolja je kombincija ilovače i peska. Glinovita tla nikako se ne preporučuju. Najbolje bi bilo obaviti dobru dezinfekciju semena ili sadnog materijala.

Kod pripreme zemljišta treba obaviti duboko oranje i napraviti visoke humke. Ne preporučuje se preterano navodnjavanje i obavezno je kontrolisati vlagu prostim testom stiska dela zemljišta iz humke u pesnici. Jednostavno rečeno, treba preduzeti sve da se smanji vlaga u zemljištu gde se tikvenjače uzgajaju.

Pre svega potrebno je da struka obavi svoje i da se ispitaju pojave od prošle godine u fitopatološkim laboratorijima.