Zatrovana bunarska voda i uginula stoka zbog istražnih bušotina litijuma u Srbiji

Domaćinstvo Cvetka Jovanovića iz sela Lukavc kod Valjeva prvo je osjetilo negativne efekte istraživanja litijuma i bora u valjevskom kraju (zbog čega trenutno u susjednoj Srbiji traju veliki prosvjedi, op.ur.). Zbog curenja tečnosti iz bušotine koja se nalazi na samo 60-ak metara, Jovanović više nema vodu za piće, a analize će tek pokazati koliko mu je narušeno zdravlje.

"Imam problema sa pijaćom vodom u mom domaćinstvu. Da li smo je na analizu, u Beograd, na Institut i stigli su nam rezultati koji su poražavajući. Od kad sam to saznao, ne znam kud' hodam i gdje se nalazim. Sadrži hiljadu puta više bora nego što bi smjelo da ga bude, ima arsena, stroncijuma i još nekih drugih propratnih teških metala", nabraja Jovanović koji je, kako kaže, osjećao da nije u redu, ali ju je pio, a onda počeo osjećati i zdravstvene probleme. Dodaje da su sve otkrili kad je sin kupio bazen da bi se djeca kupala.

"Natočio sam uveče pola bazena, ujutru smo vidjeli da je voda sva žuta, crvena, nikakva!"

Voda nije ni za tehničku upotrebu

Bušotina je napravljena 2019. u njivi pored Jovanovićevog imanja, a kada su radovi završeni iz nje je počela da izlazi voda. Mještani svjedoče da se izlivala po cijeloj njivi i to je tako stajalo neko vrijeme. Kažu i da je izbijao gas, a tamo kud se tečnost razlivala, "nije ostajalo ništa" od biljaka.

"Vremenom je prodrla i u moj bunar, a da zlo bude veće, počela je da se radi i cesta, brze trake. Bušotina nikad nije u potpunosti zatvorena, oni su je tek prekrili. Bila je prije toga neka ekipa iz Bora koja je to kao nešto sanirala, ali kada su počeli radovi i kada su mašinama i valjkom počeli da sabijaju zemlju preko bušotine, ona je ponovo proradila", objašnjava Jovanović. 

Naš sagovornik je vodu iz svog bunara koristio neko vrijeme, potom je počeo da dovozi u balonima iz Banje Vrujci, sa izvora kod komšije ili iz Valjeva sa gradskog vodovoda.

"Ova bunarska nije za piće, nije za kuvanje, ne možemo da se kupamo, da peremo veš. Ja imam promjene na koži, po licu, nisam znao od čega je. Snalazimo se sad za vodu, ali šta to vrijedi kad sam ja zatrovan. Treba da idem na Institut da urade analize na teške metale i još neke pretrage."

Bušotina 22

Gradsku vodu u ovom kraju nema 13 domaćinstava, a tri decenije traju obećanja da ukoliko bude novca, biće priključeni na gradski vodovod.

"Ne znamo šta da radimo", kaže Jovanović i nemoćno sliježe ramenima.

"Dolazio je predstavnik Euro litijuma sa dva inspektora, bio je tu i moj advokat i na kraju su na fejsbuku objavili da nije istina da je bušotina 22 procurila. Pa zar su u moje dvorište došli da me lažu", pita se.

Inače, bušotina 22 nalazi se na imanju Milana Drinčevića koji je svojevremeno dao saglasnost da se tu obave istraživanja. Kada je posao završen, bušotina nije zatvorena kako treba, pa se voda izlila i poplavila oko 30-ak ari zemljišta.

"Dolazili su neki ljudi i pokušali da je zatvore. Skinuli su i površinski sloj zemlje, i ponovo radili zabušivanje. Ostavili su jednu plastičnu cijev da viri i da se vidi da li će odatle izlaziti voda. Onda su mi komšije rekle da bušotina curi i kad sam otišao da vidim, bilo je oko 60 do 70 centimetara tečnosti oko cijevi i to se vremenom širilo. Kad je prvi put iscurila, ništa mi nije uspelo što sam posijao", kaže Drinčević i dodaje da su mu tada nadoknadili štetu u visini od 60.000 dinara (oko 10.000 KM, op.ur.)

"Kad su drugi put zatvarali bušotinu, oni su vratili zemlju u prvobitno stanje, ali šta vrijedi kad je zatrovana. Sijao sam i kukuruz i zob i sve dokle je ta voda bila izlivena, tu ništa nije niklo. Ni trave nema", priča ovaj poljoprivrednik otkrivši da su, kako kaže, dovodili neke ljude iz Beograda koji su uzimali uzorke na analizu. 

"Rekli su mi samo usmeno da ima i metana, ali nikakav pisani papir nisam dobio. Sada kroz tu njivu prolazi brza saobraćajnica, ali voda je našla svoj put, zatrovala je bunar kod Jovanovića, a ne znači da sutra neće stići još do nečijeg imanja ili kuće", kaže Drinčević i naglašava da se kaje što je uopšte dozvolio istraživanja na svom imanju.

Uginulo osam jagnjadi

Priča o šteti koju nanosi tečnost koja curi iz istražnih bušotina ne završava se u Lukavcu. I ona broj 4, a koja se nalazi u selu Šušeoka, procurila je, a Dragan Kojić, mještanin ovog sela, tek nedavno je primijetio da sa vodom nešto nije u redu.

"Rađena je analiza i ustanovljeno je da je mnogo zagađena. Rekli su mi da nije za piće, da ne smije da se koristi za spremanje hrane, ali nije ni za stoku. Neznajući, koristio sam tu vodu i imao sam veliku štetu. Osam jagnjadi težine od osam do 12 kilograma mi je uginulo. Jedino rješenje je da se priključim na gradski vodovod", kaže zabrinuti Kojić i dodaje da burad ili cisterna nisu rješenje, pa već sa prvim mrazem neće imati vode.

Kompanija "Euro lithium Balkan" do sada je napravila oko 35 bušotina u selima u blizini Valjeva i Opštine Mionica, ali je početkom novembra zatražen produžetak dozvole za nastavak istraživanja. Firma je na svom sajtu pre godinu dana objavila dokument o procjeni mineralnih resursa bora i litijuma, a ukoliko im se dozvoli, plan je da se izgradi površinski rudnik koji će zauzimati oko 30 kvadratnih kilometra.