Uprkos korona krizi i Bregzitu - veći izvoz pšenice i svinjskog mesa

Uprkos ekonomskoj krizi koju je pokrenuo COVID-19 i neizvesnostima u vezi sa Bregzitom, poljoprivredno-prehrambena trgovina u Evropskoj uniji nastavila je da raste u prvih šest meseci ove godine. Između januara i juna, vrednost njenog izvoza iznosila je 90,2 milijarde evra, što je porast od gotovo tri odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Istovremeno je vrednost uvoza porasla na 62,7 milijardi evra, što je rast od gotovo 2,5 odsto.

EU je u tom razdoblju zabeležila višak trgovine ovom vrstom proizvoda od 27,4 milijarde evra što je porast od tri odsto u odnosu na prošlu godinu. Iako su mesečne vrednosti izvoza porasle u junu nakon pada u maju, mesečna vrednost uvoza iz EU nastavila je da pada sledeći trend smanjenja od marta ove godine. To su jedni od glavnih nalaza sadržanih u mesečnom izveštaju o trgovini za razdoblje od januara do juna ove godine, koje je objavila Evropska komisija.

Veći izvoz pšenice i svinjskog mesa, a manji vina 

Izvoz poljoprivredno-prehrambene robe EU-a nastavio je snažno da postiže dobre rezultate i u Kini, regiji Bliskog Istoka i Severne Afrike (MENA). Izvoz u Kinu porastao je za 2,23 milijarde evra u odnosu na isto razdoblje prošle godine, uglavnom zbog svinjskog mesa kao i pšenice, iznutrica i hrane za bebe. U regiji MENA njegova vrednost najviše je porasla u Saudijskoj Arabiji (za 484 miliona evra), Alžiru (385 mil. €) i Maroku (313 mil. €). Ovaj rast bio je podstaknut velikom potražnjom za ječmom i pšenicom.

Žarko Galetin: Pandemija menja tržište - svet gomila zalihe kukuruza, soje i suncokreta

Vrednost izvoza EU u Veliku Britaniju pala je za 521 miliona evra u prvoj polovini 2020. godine, pri čemu su glavne kategorije pogođenih proizvoda: vino, meso, prerađevina od voća i povrća i maslac. Značajni pad od 440 mil. €, predvođen alkoholnim pićima i likerima, vinom i voćnim sokovima ostvaren je izvozom u SAD, zatim u Hong Kong za 245 i Singapur od 219 mil. €.

Zbog Bregzita pad uvoza za 863 miliona evra

Bregzit je takođe imao veliki uticaj na vrednost uvoza iz Velike Britanije, koja je pala za 863 miliona evra. Kategorije proizvoda koje su najviše pogođene su žestoka pića i likeri, testenina i peciva kao i čokolada i poslastice. Smanjenje je zabeleženo i u vrednosti uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz SAD-a. Tako je pao za 304 mil. €, uglavnom zbog soje. Takođe, istaknut je i pad uvoza iz Ukrajine za 328 i Indije za 241 milion evra.

Sa žetvom soje "odmiče" i cena?

Pozitivnija kretanja u trgovini zabeležena su u odnosu na uvoz iz Indonezije, Kanade i Malezije. Povećanje njegove vrednosti iz Indonezije za 574 miliona evra i Malezije 326 mil. €, podstaknuto je palminim uljem, dok je visok uvoz repice i soje doveo do rasta vrednosti iz Kanade od 535 miliona evra. Dalji porast vrednosti iz Brazila porastao je za 496 mil. €, uslovljen uvozom soje i porast od 364 mil. € iz Turske, zatim citrusima, kao i prerađevinama od voća i povrća.

Izvoz i uvoz po kategorijama proizvoda

Što se tiče kategorija proizvoda, najjači rast izvoznih vrednosti odnosi se na pšenicu (1,7 milijardi evra) i svinjsko meso (1,59 mlrd. €), kao i na grube žitarica (427 mil. €) i hrane za kućne ljubimce (316 mil. €). Izvoz alkoholnih pića iz EU-a pretrpeo je štete tokom prve polovine 2020. godine, pri čemu su zabeleženi značajni pad njegove vrednosti za vino (1,08 milijardi evra), žestoka alkoholna pića i likere (945 miliona evra). 

Bregzit donosi pad proizvodnje žitarica Velikoj Britaniji?

Porasle su uvozne vrednosti nekoliko proizvoda, uključujući sveže i suvo tropsko voće (za više od 768 miliona evra), semenke uljarica (rast od 489 mil. €, uglavnom seme uljane repice i suncokreta) i palminog ulja (478 mil. €). Pad je, međutim, ostvaren u uvozu grubih žitarica (664 mil. €), alkoholnih pića i likera (295 mil. €) i drugo.