U gružanskom kraju poplave su odnele ukupno oko 200 miliona dinara uloženog. Ali, to je samo štura informacija. Kako na terenu sada izgledaju plodna polja Gruže nakon poplava? Ako u agraru ima rubrike crna hronika, onda bi ovi prizori mogli baš tu da se svrstaju. Ovo su pojedinačne priče vrednih poljoprivrednika.
Više od 1.200 hektara njiva uništila je voda u poslednjim poplavama u Opštini Knić. Najviše su stradala sela u Donjoj Gruži. Na pojedinim parcelama još uvek ima vode. Na površini nanesenog mulja su, zbog visokih temperatura poslednjih dana, stvorene pukotine koje i dalje svedoče o kataklizmičnim posledicama poplava početkom juna.
Milijana Nikolić iz sela Guberevac ostala je bez 50 ari tek zasađene paprike. To je bio ulog njene porodice u proizvodnju ajvara, za koji je već proletos imala kupce. Njena porodica se pretežno bavi povrtarstvom i voćarstvom.
Miljana kaže da plavljenje nije od juče, da svaku godinu očekuju sa zebnjom. "Problem su reka Gruža. Ako padne 20 litara kiše po kvadratnom metru ona se izlije. Ako padne 40 litara kiše onda sa njom se i pritoke izliju. Od 2014. godine imali smo šest proizvodnih sezona. Od toga četiri su nam propale. Pa to ne može ni poljoprivrednik u Holandiji da izdrži. Ovo je dobra i lepa zemlja, mi smo vredni ljudi, ali polako odustajemo. Komšije su već zalivadile plodne njive. Odustaju ljudi da proizvode i za svoje potrebe. Jedina nada je regulacija toka reke, koju je opština počela", kaže Milijana Nikolić.
Ona je samo u parcelu sa paprikama uložila 150.000 dinara, i tu nije uračunat rad njene porodice. Sve što su imali zarađeno od voćarstva i nešto stočarstva doneli su, kaže, na obalu Gruže i "izručili". Njoj je voda uništila još i grašak, krompir. Osim toga, slede novi troškovi da bi se zemlja sredila za narednu sezonu.
"Ali ovde mašine još mesec dana ne mogu da uđu, jer vode još ima. Od ove paprike trebalo je da pravim ajvar. Primili smo narudžbine i mušterije treba ispoštovati. Nadamo se da će opština dovršiti započeti posao regulisanja reke Gruže", dodaje Milijana.
Sanja Čalović iz Čestina ostala je bez tek rasađenih kornišona. Na parceli, do koje još ne mogu da priđu zbog mulja, ostali su samo stubovi i cisterna za zalivanje na platformi. Voda je nanela stablo, koje se preprečilo i reka je promenila tok. Tako je voda poplavila imanje na kome su osim kornišona stradali i pšenica, ovas, pasulj, kukuruz. U celom domaćinstvu jedino nisu stradala dva plastenika.
"Dva dana pre poplava rasadili smo kornišone koji su završili duboko u mulju. Prvi put ove godine smo se odlučili za kooperaciju. Ubedila sam muža da pokušamo sa ovom kulturom i završilo se tragično. Odradili smo sve pripreme zemljišta po zadatim standardima, postavili sistem za navodnjavanje. Sada umesto prinosa ostaje nam da u narednih mesec dana čistimo njivu od nanosa mulja i đubreta i da se presabiramo koliko smo našeg novca i rada uložili, a koje ove sezone nećemo povratiti", kaže Sanja.
Evakuisano 50 domaćinstava, ima uginule stoke - njive pod vodom!
Dragan Nikolić iz Guberevca pretrpeo je štetu na ukupno sedam hektara ratarskih kultura. Soja, kukuruz, pšenica, ječam su poplavljene. Lucerka je već bila spremna za prvo košenje.
"Sada mi predstoji čišćenje njiva. Treba izbaciti mulj i đubre, spaliti travu, ponovo obrađivati zemlju. Ima parcela sa kukuruzom gde se ništa ne može spasiti. To mi je bila hrana za 25 krava", kaže Dragan, koji je u poplavama morao da evakuiše i stoku, jer je voda prodrla u štale i obore.
Prema preliminarnim procenama šteta od poplava na usevima je blizu 200 miliona dinara. To je oko 40% ukupne proizvodnje ili polovina godišnjeg budžeta Opštine Knić. Predsednik ove pretežno poljoprivredne Opštine, Miroslav Nikolić, kaže da je vanredna situacija i dalje na snazi u svih 36 sela.
"Još popisujemo štetu i na njivama i na infrastrukturi. Skupljamo pomoć za stočnu hranu da domaćini prehrane stoku dok ne dođu do novih količina i čistimo bunare i seoske vodovode. Angažovali smo stručnjake da pomognu zemljoradnicima da li nešto i kako od kultura može da se spase ili kako obraditi zemlju da se bi se u što kraćem roku povratila u dobro stanje i da bi je iskoristili njive do kraja sezone sa odgovarajućim usevima", kaže Nikolić.
Dodaje da ima više od 200 ugovora za proizvodnju kornišona. "Oni kojima je poplavljen zasad u dogovoru sa kooperantom, snosiće delom nadoknadu štete i sa svojom stručnom ekipom će domaćinima pomoći da zasade nešto drugo da bi mogli da prihoduju", kaže Miroslav Nikolić.
Osim stručne pomoći poljoprivrednici će ove godine dobiti još 35 miliona dinara kroz lokalne subvencije iz opštinskog budžeta. Ove godine, tek neki mesec pre katastrofalnih poplava, počela je regulacija reke Gruže i njenih pritoka i to je primaran i ključni zadatak opštinske vlasti, kako bi se sprečile štete u narednim godinama.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
