Početkom ove godine počela je treća faza regulacije reke Gruže u dužini od preko osam kilometara. U prve dve faze uređeno je 7,8 kilometara rečnog korita, kako bi se sprečile poplave, koje su prošle godine pričinile štetu od preko 200 miliona dinara.
U okviru prošlogodišnje realizacije državnog programa na sanaciji objekata oštećenih u poplavama, ovog proleća nastavljaju se radovi na regulaciji korita reke Gruže. Zadati cilj ovog puta je 8,8 kilometara reke Gruže koja se prošlog leta izlila i u katastrofalnim poplavama uništila useve u vrednosti od 200 miliona dinara. Ta suma bila je oko 40 odsto ukupne proizvodnje u ovom kraju ili polovina godišnjeg budžeta opštine Knić.
"U trećoj fazi planirana je sanacija nasipa sa zaštitnom obalom Gruže, kao i takozvano fiksiranje obala u zoni ušća Ribeške, Čestinske i reke Bojana. Vrednost radova za treću fazu je 24,5 miliona dinara", kaže predsednik Knića, Miroslav Nikolić.
Regulacija korita reke Gruže počela je u 2019. godini, i u tom poslu udružile su se susedne opštine Kraljevo i Knić. U prvoj fazi uređeno je tri kilometra. Međutim, radove 3. juna prošle godine prekinule su katastrofalne poplave, ali u tom uređenom delu, posledice su bile daleko manje.
Mali procenat poljoprivrednika osigura parcele, da li su u pravu?
"Na tom delu, zahvaljujući sređenom koritu reke, daleko manje vode je bilo i usevi su se brže oporavili. To nam je pokazalo opravdanost posla koji smo započeli sa lokalnom samoupravom u Kraljevu, kako bismo predupredili opasnost od poplava."
Druga faza radova na uređenju reke Gruže nastavljena je posle poplava, uzvodno od mosta u selu Zakuta, u dužini od 4,8 kilometara. Vrednost radova na toj deonici bila je 12 miliona dinara.
"Uređenjem korita reke rešavamo višedecenijski problem, kako bi poljoprivrednici bez straha mogli da obrađuju najplodnije njive u dolini Gruže", kaže Nikolić.
Istovremeno, u ovoj opštini počeli su radovi na regulaciji vodotokova drugog reda. Vrednost radova je 113,5 miliona dinara. Biće uređeno oko 16 kilometara pritoka reke Gruže. U lokalnoj samoupravi Knića navode da će biti uređena Čestinska reka u dužini od pet kilometara, zatim Ribeš u dužini od preko tri kilometra, deo reke Bojane od 403 metra, kao i potoci Pamuk od 1.175 metara, Debeljak dužine 863 metra i Sibnički potom dug 851 metar.
U prošlogodišnjim poplavama u opštini Knić najviše su stradali usevi u selima Donje Gruže. Na većini parcela usevi su bili totalno uništeni, a poljoprivrednicima je u mulju završio uloženi i trud i novac. Stradale su parcele sa kukuruzom, pšenicom, sa tek zasađenom paprikom ili kornišonima. Na većini njiva koje se nalaze u priobalju reke Gruže i njenih pritoka ništa nije moglo da se spase. Voda je u domaćinstvima dostizala i metar visine, dok su pojedini stočari morali da evakuišu i stoku iz štala.
Meštani su da svedočili da je poplave nisu 'problem od juče', te da svaku godinu dočekuju sa zebnjom. Najveći problem je reka Gruža.
"Ako padne 20 litara kiše po kvadratnom metru ona se izlije. Ako padne 40 litara, onda se sa njom izliju i pritoke. Od 2014. godine četiri sezone su nam propale, a takve gubitke ne mogu da podnesu ni poljoprivrednici u razvijenijim zemljama", posvedočila je prošlog juna Milijana Nikolić iz Guberevca, kojoj je u poplavama staradala tek zasađena paparika.
Tokom godina pojedini proizvođači u poplavnom području su odustajali od proizvodnje i zalivadili plodne njive. Očekuje se da će se ove i naredne godine, kako vodotok Gruže bude fazno kroćen, njive biti ponovo pod žitaricama i povrćem.
Tagovi
Autorka
