Motivacija za osiguranje proizvodnje - uslov za dobijanje subvencija?

U Srbiji je prema statističkim podacima osigurano svega oko 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Taj procenat bi trebalo da bude veći, neki stručnjaci navode i do 50 odsto. Sa tolikim procentom i premije osiguranja bi trebalo da budu niže, navodi stručnjak za agroekonomiju Poljoprivredno stručne službe Užice Bojana Nešić.

Ministarstvo poljoprivrede je prošle godine podiglo iznos podsticaja, takozvani regres osiguranja u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 odsto. Ova mera je dala neke, ali još uvek ne značajnije rezultate. Veliki broj lokalnih samouprava iz sopstvenih budžeta, takođe, dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju.

Ne osiguravaju jer nisu u mogućnosti

Pored svih mera podsticaja otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja minimalan kreće se od 1,5 odsto do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju. Taj trošak je nizak u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje.

U Leskovcu od grada stradale kruške i šljive, lastari maline uništeni

Međutim, kako smo ranije pisali, nedavno je u leskovačkom kraju usled gradonosnih oblaka uništen veliki broj zasada voća; krušaka, šljiva, maline. Iako prilikom oštećenja od elementarnih nepogoda proizvođačima, u vidu nadoknade, znatno mogu pomoći osiguravanja parcela, u ovom kraju, kako kaže stručnjak za voćarstvo leskovačke poljoprivredne službe Aleksandar Mitić, veoma mali procenat poljoprivrednika osigurao je svoje useve.

"Ja ne znam nikog u okolini Leskovca da je osigurao useve. Većinom ljudi ne osiguravaju jer nisu u finansijskoj situaciji", rekao je tada jedan od proizvođača.

Nisu upoznati sa uslovima polise

Najčešće opravdanje koje poljoprivredni proizvođači koriste kao izgovor da neosiguravaju svoju proizvodnju je loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ističe Nešićeva. Takođe, proizvođači nisu ni dovoljno informisani, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se utvrđuje visina štete. Tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a da ne znaju pod kojim uslovima.

Jedan od načina da se poljoprivrednici motivišu na osiguranje svoje proizvodnje jeste da osiguranje bude uslov za dobijanje subvencija. To je način koji koriste neke zemlje u okruženju i koji je dao rezultate.

Od kojih rizika se proizvodnja može osigurati?

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatra; požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača.

Posle štete od nevremena na koga upirati prstom?

Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika, jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda.